Naslovnica IZA OGLEDALA Istraživači u Ekvadoru pronašli izgubljeni grad džinova

Istraživači u Ekvadoru pronašli izgubljeni grad džinova

[adsenseyu3]

Lost_city_giants_jungle

[adsenseyu2]

Prošle godine je tim istraživača pronašao drevnu piramidu u amazonskoj džungli, na teritoriji Ekvadora. Ovaj kompleks nije do sada bio poznat široj javnosti, kako na međunarodnom nivou, tako i u okviru države. Brus Fenton, autor i istraživač, završio je analizu nalaza i veruje da ovaj kompleks piramida može biti „Izgubljeni grad džinova“.

Piramidalna struktura se sastoji od oko 80 metara kvadratne osnove i visine je 80 metara. Nepravilnog je oblika, sačinjena je od velikih rezanih kamenih blokova od kojih svaki pojedinačno teži oko 2 tone, a u čitav kompleksu ima stotinak takvih blokova.

Vrh je ravan pa se pretpostavlja da je služio za izvođenje ceremonija ili obreda žrtvovanja. U okolini same piramide nalazi se niz artefakata od kamena i keramike. Mnogi među artefaktima podsećaju na oruđe koje se moglo koristiti u rudarstvu. Stil zgrada i objekata ukazuju na do sada nepoznatu kulturu, pre Inka. Činjenice će biti utvrđene tek daljim istraživanjem koje Fenton i njegov tim planiraju da sprovedu u bliskoj budućnosti.

[adsenseyu4]

Zanimljivo je da se među ovim alatima nalaze ogromni predmeti koji bi bili teško upotrebljivi za ljudsko biće. To je istraživače navelo na sumnju da je ovaj kompleks jedan od legendarnih izgubljenih gradova džinova. Legende o njima su poznate u amazonskom području. Takve legende su uzrok straha među pripadnicima današnjih plemena jer se veruje da su takva mesta zaštićena od strane bića koja nisu sa ovog sveta.

ghf65ztfd

Brus Fenton

Lokalne legende govore o džinovima koji su živeli u gradovima koje je istorija zaboravila. Kosti džinova su pronađene u pećinama u različitim delovima Ekvadora. Oblast Amazona, naročito Ekvadora i Brazila poseduje jake energetske vibracije i od velike je važnosti da se istraživanja nastave.

Tim istraživača je do sada identifikovao nekoliko velikih brda u blizini piramidalnog kompleksa, brda koja su takođe piramidalne strukture. Velika je mogućnost da je svako od ovih brda zapravo piramida koja tek treba da bude otkrivena. To bi bilo od izuzetnog značaja za bolje razumevanje piramidalnog kompleksa koji je već pronađen.

[adsenseyu6]

fhdg

Međunarodni tim stručnjaka antičkih lokaliteta i piramidalnih tehnologija planira da u okviru nastavka ekspedicije snimi dokumentarac i da u okviru sat vremena predstavi neverovatne karakteristike ovog intrigantnog otkrića, kao i da na mapi lokalizuje ovu naseobinu.

[adsenseyu1]

Brus Fenton je objavio detalje o nalazu ove intrigantne piramide kao i fotografije koje predstavljaju lokalitet. Jedna strana piramide je od  kamenih blokova  čija je površina veoma glatka, a bili su pokriveni zaštitnim slojem zemlje. Na drugoj strani zid je nešto drugačiji jer je bio izložen delovanju vremena, nije bio pod zaštitnim slojem i kamenje je erodiralo za šta je bio potreban izuzetno dug vremenski period.

To podržava hipotezu da su bića – bio to čovek ili ne – koja su živela ovde mnogo starija od ostalih. Fentonova hipoteza je da su zemljotresi i tropski pljuskovi napravili klizišta, pa su se zato biljke spustile niz jedan deo piramide.

[adsenseyu6]

hgfdfd

Čitava struktura piramidalnog kompleksa deluje vrlo haotično i postavlja niz građevinskih problema za inženjere i graditelje. Kamenorezački radovi podsećaju na one u delovima Perua, na primer na tvrđavu Saksaivaman, koja je, iako se pripisuje Inkama, zapravo deo sasvim druge indijanske kulture.

Ogromni blokovi su povezani teškom supstancom koja podseća na mešavinu cementa i betona. Inke nisu koristile vezivno sredstvo već samo blokove koji su se savršeno uklapali. Analiza pokazuje da je vezivni material korišćen u ovom kompleksu vitrifikovan material, a takvih primera ima još u Latinskoj Americi.

gvfdsgs

Ono što potkrepljuje Fentonovu hipotezu da je ovaj kompleks grad džinova jeste to što bi veličina svih alatki bila nepraktična za upotrebu od strane ljudskg bića.

Većina alata izgleda poput glave čekića, ali u ogromnim razmerama. Da bi se jedna takva glava čekića mogla praktično upotebiti morala bi biti postavljena na dršku a sve to zajedno ne bi mogao da koristi niti pripadnik Inka, niti bilo koji domorodac, bar ne ako je u pitanju čovek. Visina bića koje bi moglo da koristi ovakvu alatku morala bi da iznosi najmanje pet metara.

Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]