Istorija nas uči da je prilikom povlačenja srpske vojske preko Albanije dogovor sa saveznicima bio, da saveznički brodovi sačekaju Srbe na Albanskom primorju i pruže nužnu pomoć i transportuju vojsku na sigurno mesto i pripreme za kontraofanzivu.
Prva grupa Srba, na čelu sa Vladom i vrhovnom komandom stigla je u Skadar 6.12.1915. godine. Od pomoći koje su savezničke vlade obećavale Srbima nisu našli baš ništa.
Saveznici nisu ispoštovali svoj deo dogovora, a Italijani koji je trebalo da organizuju evakuaciju Srba nisu to želeli da učine, jer su tvrdili da su Srbi mrtav narod.
[adsenseyu1]
28. decembra Nikoli Pašiću uručena je izjava italijanske vlade u kojoj je rečeno da srpska vojska ne prelazi reku Škumbu, da ne bi ušla u sukob sa italijanskom vojskom. Odmah je regovala ruska diplomatija u Rimu, ali Italijani jednostavno nisu hteli da pomognu. Prema podacima srpske Vrhovne komande, na albansku obalu stiglo je oko 110.000 vojnika i 2.350 ofocira.
Predsednik vlade Nikola Pašić je 15. januara 1916. uputio pismo ruskom caru Nikolaju II Romanov tražeći pomoć.
Ruski car je obavestioi tako reći uputio ultimatum kralju Velike Britanije i predsednika Francuske, da ako srpska vojska ne bude spašena, Rusija raskida savez sa njima i povlači se iz rata. Nakon intervencije Ruskog cara, Francuzi su poslali brodove i pomoć Srbima, a Italija je dozvolila da vojska uđe u Valonu.
Svi znamo za pomoć saveznika, ali gore smo naveli da te pomoći i spasa za srpski narod ne bi bilo da nije bilo ultimatuma ruskog cara Nikolaja.
U pesmi „Kreće se lađa francuska“ govori se da su njihove lađe preuzele srpsku vojsku i narod nakon prelaska Albanije na Jonsko more, ali se nigde ne govori da su to Francuzi uradili silom, naterani od strane Rusa.
