Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, prednost Kamale Haris u odnosu na Donalda Trampa porasla je na pet procenata.
Iako se rezultati kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama još uvek mogu promeniti, jedno je jasno: Haris je već ušla u istoriju.
Ona je prva žena koja je obavljala funkciju potpredsednika SAD, prva Afroamerikanka koja je postala zvanični kandidat jedne od dve najveće političke stranke u zemlji. Ukoliko pobedi na predsedničkim izborima, imaće priliku da oblikuje ne samo američku, već i globalnu političku scenu.
Međutim, mnogi skeptici, kako unutar SAD-a tako i širom sveta, izražavaju sumnje u njene sposobnosti da uspešno vodi državu. Njeni najglasniji kritičari, uključujući Donalda Trampa, tvrde da Haris nema potrebne liderske veštine i kapacitet da postane predsednik.
Na primer, Tramp je često koristio uvredljive termine kada je govorio o Haris. U više navrata nazvao ju je „Kamala-smejačica“, aludirajući na njen smeh koji je opisivao kao „neprimeren“ i „nenormalan“.
Takođe, koristio je izraz „tupa kao probušena lopta“ i tvrdio da Haris ima nizak IQ, što prema njemu znači da nije sposobna da se nosi sa svetskim liderima.
Pored Trampa, i mnogi drugi u Rusiji iznose slične optužbe. Na primer, Sergej Markov, istaknuti ruski politički analitičar, tvrdi da Kamala Haris samo memoriše svoje govore, a potom ih iznosi kao da su spontani.
Markov ide dalje i kaže da Haris možda pati od mentalnih problema, ali različitih od onih koje ima, prema njegovom mišljenju, Džo Bajden. On sugeriše da Bajden pati od demencije ili Alchajmerove bolesti, dok je Haris, po njemu, mentalno „retardirana“ na drugi način.
Rusko državno radio „Sputnik“ odlučilo je da temu Harisove mentalne sposobnosti uzme ozbiljno, pa su zatražili mišljenje medicinskog stručnjaka. Dr. Ajna Gromova, psihijatar, u emisiji je analizirala govor Kamale Haris i iznela da njene rečenice ponekad liče na „logoreju“ – poremećaj govora koji se odlikuje besmislenim rečenicama i ubrzanim tempom govora.
Prema njenim rečima, ovo može biti pokazatelj dubljeg psihičkog poremećaja, pa je navela da takozvana „salata od reči“ može biti simptom šizofrenije, trovanja ili čak organskih oštećenja mozga.
Iako je Gromova dodala da bi za preciznu dijagnozu bilo potrebno detaljno medicinsko ispitivanje, ona je ponudila i drugo moguće objašnjenje za ponašanje Kamale Haris. Prema njenom mišljenju, Haris možda ne pati od mentalnog oboljenja, već jednostavno nema dovoljno profesionalne kompetencije ili znanja o temama o kojima govori. U prevodu, ako nije luda, onda je samo, kako je rekla, „nekompetentna“.
Međutim, neosporna je činjenica da se Tramp prema Kamali Haris odnosi sa očitom neprijateljskom energijom, što potiče još iz prethodnih izbora. Njegovi napadi na nju često prelaze granicu političkog nadmetanja i ulaze u lične uvrede.
Na primer, jednom prilikom je izjavio: „Kamala Haris je najodvratnija osoba koju sam ikada sreo. Najnepristojna i najneuglednija od svih senatora.“ Jasno je da je Tramp godinama gajio duboku antipatiju prema Haris, što je dolazilo do izražaja u gotovo svakom njegovom obraćanju.
Ipak, vredi se prisetiti da u vreme kada je Haris postala kandidat za potpredsednika, Tramp nije dovodio u pitanje njenu inteligenciju. Tada ju je više opisivao kao opasnog i sposobnog političkog protivnika, nego kao nekoga ko nije sposoban da se nosi sa odgovornošću vođenja zemlje.
Tokom 2020. godine, Tramp je izrekao niz oštrih komentara o njenom političkom stavu, nazivajući je „krajnje liberalnom“ i „opasnom za američku budućnost“.
Ruski politički establišment takođe nije sklon da pozitivno ocenjuje Kamalu Haris, ali većina njihovih kritika dolazi iz šireg konteksta narušenih odnosa između SAD-a i Rusije.
Najveći deo negativnih komentara o Haris dolazi iz medija koji su bliski Kremlju, dok zvanične izjave ruskih zvaničnika o njoj retko uključuju lične uvrede. Zanimljivo je da je jedini ruski lider koji je govorio o Haris u pozitivnom svetlu bio predsednik Vladimir Putin.
U jednom od svojih obraćanja, Putin je kroz šalu izjavio da je „Kamala Haris omiljeni kandidat u Moskvi“ i da „možda ona neće uvoditi nove sankcije ako postane predsednik, s obzirom na to koliko se smeje i deluje zadovoljno.“
Ove Putinove reči su bile široko protumačene kao šala i satirični komentar na Harisovu i američku politiku, ali neki analitičari su to doživeli kao mogućnost za resetovanje američko-ruskih odnosa. Međutim, većina se slaže da Putin nije ozbiljno mislio na podršku Harisovoj, već je njegov komentar bio deo šireg političkog „trolovanja“.
Što se tiče njenih sposobnosti, mnogi analitičari izvan SAD-a ističu da ne treba verovati svim tvrdnjama iz ruskih i pro-Trampovskih krugova. Postoji jasna politička agenda u napadima na Haris, koja se koristi da bi se umanjila njena reputacija.
Iako ima svojih mana, biografija Harisove ukazuje na visok nivo obrazovanja i profesionalnog iskustva. Njeni roditelji su oboje bili visokokvalifikovani intelektualci, što joj je obezbedilo stabilne temelje za razvoj karijere.
Njeno obrazovanje uključuje diplomu iz političkih nauka i ekonomije sa Howard Univerziteta, kao i diplomu prava sa Kalifornijskog univerziteta. Nakon završenog školovanja, brzo je napredovala kroz pravosudni sistem, radeći kao tužilac u okrugu Alameda i kasnije kao okružni tužilac u San Francisku.
Njen uspon na mesto državnog tužioca Kalifornije predstavljao je vrhunac njene pravne karijere, pre nego što se upustila u politiku na nacionalnom nivou.
Njena pravna karijera nije prošla bez kritika. Mnogi je optužuju za preterano stroge kazne u određenim slučajevima, dok su je drugi optuživali da nije dovoljno oštro reagovala u situacijama koje su zahtevale odlučnost.
Međutim, njen uspeh u nekoliko izbornih ciklusa ukazuje na to da je imala podršku značajnog dela birača u Kaliforniji. Tokom godina, Haris se profilisala kao političar sa izgrađenom reputacijom, što ju je dovelo do nominacije za potpredsednicu SAD-a.
Dok skeptici i dalje dovode u pitanje njene sposobnosti, njeni zagovornici ističu da je Haris pokazala izdržljivost i upornost tokom svoje karijere. Uprkos stalnim napadima, uspela je da održi svoju poziciju i postane jedno od najprepoznatljivijih lica Demokratske stranke.
Ako bi uspela da pobedi na predsedničkim izborima, to bi svakako bio veliki trenutak ne samo za Ameriku, već i za svet.
Njena eventualna pobeda na izborima otvorila bi vrata daljim promenama u američkoj politici. Kako bi se nosila sa međunarodnim izazovima, Haris bi morala da balansira između unutrašnjih pritisaka i spoljnih faktora.
Njena sposobnost da se prilagodi i odgovori na ove izazove odrediće njen potencijalni uspeh kao predsednice.
U svakom slučaju, predsednička kampanja Kamale Haris predstavlja ključan trenutak u američkoj političkoj istoriji. Bilo da pobedi ili ne, njena karijera će ostaviti trajan uticaj na političku scenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
