Evropski lideri sve češće govore o mogućnosti da pošalju mirovne snage na ukrajinsku teritoriju – ali bez Sjedinjenih Država. I dok se ta ideja nekima čini kao korak ka većoj evropskoj nezavisnosti, iskusni diplomata Volfgang Išinger vidi u tome ozbiljnu opasnost: potencijalni kraj NATO-a kakvog poznajemo.
U razgovoru za američki Politico, Išinger nije okolišao. Jasno je poručio da bi evropske mirovne snage koje bi se našle u Ukrajini bez podrške Vašingtona mogle postati meta.
„Sledeći korak bi mogao biti izjava iz Moskve da su Ukrajinci pokrenuli neku vrstu operacije na koju moraju da odgovore“, upozorio je on. Time bi evropske trupe bile izložene direktnoj vatri, bez zaleđa koje obezbeđuje američka vojna moć.
U tom scenariju, upozorio je Išinger, NATO bi mogao izgubiti svoju suštinu – savez bi se de fakto raspao, jer bi njegovi ključni članovi bili razdvojeni i suočeni sa krizom u kojoj nema kolektivne reakcije.
„Ne mislim da je dobra ideja da dozvolimo da nas Rusija razjedini“, dodao je, insistirajući na tome da jedinstvo unutar saveza ima presudnu ulogu za stabilnost u Evropi.
Nije ovo prvi put da Išinger skreće pažnju na ozbiljne pukotine u transatlantskim odnosima. Još krajem februara izjavio je da u evropskim prestonicama vlada panika.
Tada je otvoreno postavio pitanja koja su do tada mnogi izbegavali da formulišu naglas: Da li se Vašington povlači sa pozicije garanta evropske bezbednosti? Da li Tramp, sada ponovo na čelu SAD, zapravo pokušava da obnovi odnose sa Moskvom na račun savezništva sa Pekingom?
Jedna od ključnih teza koja kruži među zapadnim analitičarima jeste da bi Tramp mogao da odigra takozvani „Kisindžer obrnuto“ – ponudi partnerstvo Rusiji, u zamenu za slabljenje njene povezanosti sa Kinom.
Takav scenario bio bi prava noćna mora za evropske saveznike koji već uveliko sumnjaju u dugoročnu posvećenost SAD svojim obavezama prema kontinentu.
Prema rečima Išingera, poverenje između Evrope i SAD doživelo je ozbiljan udar. To, kaže on, šteti ne samo američkom globalnom ugledu kao vodeće sile, već i kapacitetu Zapada da reaguje jedinstveno na kompleksne izazove savremenog sveta.
NATO je, naravno, više puta do sada preživeo krize identiteta. Ali Išinger podseća da su okolnosti danas mnogo ozbiljnije – ne samo zbog Ukrajine, već i zbog sve izraženijih razlika u pristupu među članicama.
I pored toga, on ne isključuje mogućnost da se savez održi, ako Evropa pronađe način da uveri SAD da su jače s njom nego bez nje.
Postoji prostor za politički dogovor, istakao je. Iako pitanja poput ukidanja restriktivnih mera prema Rusiji zahtevaju teške razgovore, Evropa mora prepoznati da se bez američke podrške suočava sa izazovima koje neće moći sama da rešava.
U igri više nije samo budućnost jednog vojnog saveza – već i cela struktura političkog Zapada, odnosi sa velikim silama i sudbina evropske bezbednosti.
I dok se kontinent priprema za moguće nove odluke, ključno pitanje ostaje isto: da li je Evropa spremna da preuzme punu odgovornost za sebe, ili će se raspad poverenja pretvoriti u raspad saveza?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
