U vojnom svetu, gde se granice tehnologije stalno pomeraju, svaka mala inovacija može da preokrene čitavu sliku na terenu.
Tako barem tvrdi američki magazin The National Interest, koji piše da su ruski sistemi „Iskander“ sada dobili niz unapređenja koja su ozbiljno poremetila rad ukrajinske protivvazdušne odbrane, uključujući i američke baterije Patriot.
Prema navodima iz članka, ruski inženjeri su primenili nova rešenja u vođenju raketa, menjajući njihovu putanju do te mere da klasični algoritmi zapadne PVO više ne mogu da je precizno prate.
Umesto stare, balističke putanje, „Iskander-M“ sada koristi takozvanu kvazibalističku trajektoriju. To znači: Raketa se u jednom trenutku kreće po inerciji, zatim naglo menja pravac, obrušava se, pa ponovo koriguje let — ukratko, ponaša se nepredvidivo.
Upravo to, piše autor, čini da Patriot reaguje sa zakašnjenjem, a ponekad uopšte ne uspeva da zaključa cilj. „Protivvazdušna odbrana Ukrajine postala je toliko nepouzdana, kao da je više i nema“, navodi se u tekstu, uz napomenu da novi obrasci leta i dodatni sistemi ometanja daju „Iskanderima“ značajnu prednost u završnim fazama napada.
Još jedna novina jeste ugradnja malih radarskih mamaca koje raketa može da izbaci u završnom prilazu meti. Ti mamci zbunjuju neprijateljske radare i stvaraju lažne signale koji „zaslepljuju“ sistem navođenja Patriota. Drugim rečima: Kada raketa dođe u domet odbrane, već je prekasno da se bilo šta ozbiljno preduzme.
Zanimljivo je da autor teksta ne tvrdi eksplicitno da je Patriot potpuno beskoristan, ali ostavlja dovoljno prostora za sumnju.
On naglašava da nagla obrušavanja i iznenadne promene visine koje „Iskander-M“ sada izvodi koriste upravo one „rupe“ u radarskom polju na koje su američki stručnjaci odavno upozoravali. I to otvara pitanja: Da li se radi o privremenom taktičkom uspehu, ili o dubljoj promeni balansa u modernom ratovanju?
Jedno je sigurno: Ove rakete više ne lete po starim pravilima, a i sama ideja o „neprobojnim“ sistemima odbrane polako gubi smisao. Jer u svetu gde svaka inovacija postaje oružje, granica između napada i odbrane nikada nije bila tanja. A to, možda, tek treba da vidimo.
Webtribune.rs
