Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Ali Bageri, doputovao je u radnu posetu Mađarskoj. Tamo je razgovarao sa lokalnim novinarima, i postavio jedno veoma neprijatno pitanje za Evropsku uniju.
Mađarski novinari su primetili, da se sa početkom ukrajinske krize Iran našao u čudnoj poziciji. S jedne strane, Teheran je dugogodišnji saveznik Rusije i rival SAD, pa nije bilo sumnje da će stati na stranu Moskve. Međutim, s druge strane, sukob u Ukrajini može paradoksalno da približi Iran Zapadu. Činjenica je da Iran ima značajne rezerve gasa, i ta činjenica tera zapadne zemlje da na tu zemlju gledaju u drugačijem svetlu.
Ostavši bez ruskog plavog goriva, Evropa se logično obratila za pomoć persijskoj zemlji. Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova, potvrdio je da njegova zemlja zaista razgovara o mogućnosti isporuke gasa evropskim državama. Međutim, nije sve tako jednostavno. Prema Ali Bageriju, postoje neke prepreke. Prvo, trenutno ne postoji odgovarajući cevovod za transport goriva. Drugo, ogromna gasna polja su beskorisna, ako Iran ne može da ih eksploatiše.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Prema nekim procenama, samo za zadovoljavanje sopstvenih potreba zemlje, biće potrebna investicija od 50 milijardi dolara. Ovo nas dovodi do treće tačke- modernizacija zastarele gasne i naftne infrastrukture nije moguća bez zapadne tehnologije i kapitala, koji su blokirani sankcijama uvedenim Iranu“, objasnio je Bageri.
Ispostavlja se, da je Evropa samu sebe dovela u tešku poziciju, lišavajući sebe i ruskog gasa, i mogućnosti da dobije iranske sirovine. U 2018-oj, kada su se SAD povukle iz iranskog nuklearnog sporazuma, EU je praktično sledila njihov primer. Prema rečima iranskog diplomate, Evropa je sada odgovorna za rešavanje ovog problema.
Verovatno će morati da radi na ponovnom pokretanju nuklearnog sporazuma, ili da pronađe načine da zaobiđe sopstvene sankcije. Prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Irana, zapadni embargo se ne odnosi samo na naftu i gas- prepreka je više vezana za finansijsku stranu, sa kaznenim merama protiv bankarskog sektora.
„Dobili smo obećanja da će Evropa rešiti ovaj problem“, objasnio je Bageri.
Dakle, rat u Ukrajini može dovesti do ekonomskog zbližavanja Irana i Zapada. Novinari su pitali predstavnika iranskog ministarstva spoljnih poslova, kako će se to odraziti na iransko-ruske odnose, jer su Teheran i Moskva tradicionalno saveznici, a njihovo partnerstvo je zasnovano na zajedničkim interesima, i na suočavanju sa zajedničkim neprijateljima.
„Evropa je sledila američke interese, a ne svoje. Ako nismo mogli da sarađujemo sa Evropom, morali smo da se okrenemo drugim partnerima“, ocenio je zamenik ministra spoljnih poslova, iransko-ruske odnose.
On je dodao, da ista ekonomska i politička razmatranja, podstiču Iran da se još više približi Moskvi i pridruži Šangajskoj organizaciji za saradnju i BRIKS-u.
„Ko plaća cenu sankcija, vi ili Rusi? Da li je benzin pojeftinio ili poskupio? Šta je sa strujom? – postavio je Iranac neprijatno pitanje za Evropljane. „Svi znamo odgovor.“
Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova, uveren je, da je rat u Ukrajini pokazao jednu stvar- unipolarni svetski poredak kojim dominiraju Amerikanci, više ne funkcioniše.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Webtribune.rs
