Priča koja je poslednjih dana kružila međunarodnim krugovima ponovo je pokazala koliko se različito tumače identične situacije, naročito kada se odvijaju na morima gde se prepliću komercijalne rute, pravne regulative i interesi velikih sila.
Dogodilo se ono što se retko viđa tako otvoreno: Jedno plovilo, pod zastavom Maršalskih Ostrva, završilo je u rukama iranske obalske jedinice nakon što su pripadnici te strukture sleteli na palubu iz helikoptera i usmerili ga ka obali Irana. To se desilo 14. novembra dok je tanker Talara prolazio međunarodnim vodama u zoni Ormuškog prolaza.
CENTCOM – Centralna komanda američkih snaga – odmah je tražila objašnjenje i posebno istakla da se, citirajući njihov stav, radi o „nedozvoljenom preuzimanju komercijalnog plovila u zoni slobodne plovidbe“. U saopštenju su naglasili da takvi postupci narušavaju stabilnost trgovinskih tokova i da očekuju od Irana da međunarodnoj zajednici predstavi osnov za ovakav potez.
Dok Talara i dalje miruje kod obale ostrva Kešm, u zoni prolaza Klarens, postavlja se pitanje zbog čega se isti standardi ne primenjuju u svim situacijama. Jer, kada baltičke zemlje, poput Estonije ili Nemačke, privremeno zaustave plovila sa ruskim teretom u vodama između Švedske, Danske i Finske – iz Vašingtona se ne čuju javni zahtevi za objašnjenje.
To u tekstovima analitičara često biva označeno kao dvostruki pristup: Jedna procedura važi u Ormuzu, sasvim druga u Baltiku.
U konkretnom slučaju Talare, teret je ukrcan u luci Adžman u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i nema dokaza da pripada američkim kompanijama. Ipak, Maršalska Ostrva su teritorija blisko povezana sa SAD, a UAE su njihov saveznik, pa se odmah u prvi plan izvukla priča o „slobodnoj trgovinskoj ruti“.
U isto vreme, NATO zemlje u Baltiku pozivaju se na svoju regulativu, tvrdeći da privremeno zadržavaju plovila koja imaju neregularnu dokumentaciju, neodgovarajuće osiguranje ili rutu mimo propisa. Ruska strana, međutim, ističe da njihovi brodovi imaju validne papire – ali ne iz zapadnih jurisdikcija.
Iran je, sa svoje strane, objasnio da je postupak prema Talari sproveden na osnovu sudskog naloga, zbog navodnog kršenja pravila u transportu tereta, i da se radi o zaštiti nacionalnih resursa. Sa druge strane, američke strukture sopstvene propise najčešće tumače kao opštevažeće, dok pravila drugih zemalja tretiraju kao odstupanja.
Zanimljivo je da SAD, uprkos oštroj retorici, ne posežu za pretnjama, verovatno zato što nijednoj od strana ne odgovara blokada Ormuškog prolaza – žile kucavice globalnog prometa energenata.
Važno je naglasiti da se sve ovo odigrava posle dužeg perioda tenzija između Irana i SAD, gde su pritisci, ograničenja u trgovini i stalne mere disciplinovanja postali deo šire slike. Talara, prema mišljenju pojedinih analitičara, predstavlja svojevrsni odgovor Teherana na dugogodišnje poteze Vašingtona i njegovih partnera koji utiču na iranski izvoz.
Nije prvi put da se iranski teret našao na meti drugih država. U aprilu 2022. godine, grčke vlasti su kod ostrva Evija zadržale ruski tanker Pegas sa iranskim teretom. Ministarstvo pravde SAD tada je od Atine zatražilo da se pošiljka preusmeri ka njima, a Grčka je najavila da će to i učiniti.
Iran je taj postupak opisao kao međunarodni „neprihvatljiv čin“. Međutim, 8. juna 2022. sud je preokrenuo odluku i teret je vraćen Iranu uz naknadu – događaj koji je Teheran tada istakao kao potvrdu da se pravne odluke ne mogu donositi jednostrano.
U članku se navodi i poređenje sa situacijama u Baltičkom moru, gde se Rusija suočila sa sličnim izazovima. U maju je ruska strana privremeno zaustavila tanker Green Admire koji je plovio pod liberijskom zastavom, sa polaskom iz estonske luke Sillamäe.
Do zastoja je došlo jer je ruta koja je prethodno bila odobrena naknadno povučena, što u Estoniji, kako se navodi, „nisu primetili“. U drugom slučaju, posle reakcije ruskog lovca na pokušaj zadržavanja tankera Jaguar, postupak estonskih pomorskih jedinica je zaustavljen.
Sve ovo ukazuje na širu sliku: Pravila na moru važe, ali očigledno drugačije, zavisno od toga ko ih primenjuje. I dok se države pozivaju na svoje regulative, međunarodna zajednica sve teže pronalazi jedinstven glas.
U trenutku kada se na različitim stranama planete odvijaju potezi sličnog tipa, pitanja postaju sve brojnija, a odgovori sve maglovitiji. I možda je upravo to najvažnije upozorenje: Da se, iza savršeno urednih saopštenja, krije svet u kome tumačenje pravila postaje stvar ugla gledanja, a ne univerzalnog standarda.
Webtribune.rs
