U Teheranu ocenjuju da se sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama nije završio i da bi naredna faza mogla da bude vođena političkim i bezbednosnim pritiscima. Iransko rukovodstvo tvrdi da očekuje nove pokušaje destabilizacije zemlje, uz uključivanje dodatnih aktera u konfrontaciju.
Savetnik lidera Islamske revolucije i bivši komandant Iranske revolucionarne garde (IRGC) Mohsen Rezei izjavio je da su Sjedinjene Američke Države pretrpele poraz u polovini, kako je rekao, „Trampovog trećeg rata“ protiv Irana.
U televizijskom intervjuu, koji je preneo Press TV, naveo je da su iranske snage poremetile američke planove, primorale Vašington da premesti komandne strukture i nanele mu velike gubitke.
Rezei je nedavnu američku vojnu operaciju opisao kao treći sukob administracije predsednika Donalda Trampa sa Iranom, posle prethodnih 12-dnevnih i 40-dnevnih sukoba. Prema njegovim rečima, mogućnost velike američke kopnene invazije sada je znatno manja, iako ograničene operacije i dalje ne mogu potpuno da budu isključene.
Govoreći o incidentu sa iranskim brodom, Rezei je izjavio da je Iran bio spreman da izvede napade na tri lokacije u Ukrajini. Naveo je da je operacija obustavljena pošto je Kijev saopštio da je napad na brod bio posledica greške.
„Bili smo spremni da napadnemo tri oblasti u Ukrajini. Ali nakon što su tvrdili da je to bila greška, obustavili smo odgovor kako bismo ispitali njihovu tvrdnju. Čak i ako je to bila greška, i dalje zahteva nadoknadu“, rekao je Rezei.
Prema njegovim tvrdnjama, američke namere bile su jasne od početka, a Vašington je, kako kaže, prekršio ranije sporazume stvaranjem koridora južno od Ormuskog moreuza, a zatim bombardovanjem tog područja umesto rešavanja sporova kroz mehanizme u kojima bi učestvovali Katar i Saudijska Arabija.
Govoreći o sukobima u području Ormuza, Rezei je rekao da Izrael nije učestvovao u poslednjoj rundi napada, za koje tvrdi da su bili usmereni na jug Irana. Kao moguće ciljeve naveo je pokušaj otvaranja puta za kopnenu operaciju radi uspostavljanja kontrole nad Ormuskim moreuzom ili napade na iranska nuklearna postrojenja.
Dodao je da su američke snage gađale komunikacione objekte, radare i vojne centre kako bi oslabile iransku logistiku. Istovremeno je tvrdio da je predsednik Donald Tramp od komandanta Centralne komande tražio snažnije udare, ali da su mu američki komandanti odgovorili da su već iskoristili maksimalne raspoložive kapacitete bez željenog rezultata.
Rezei tvrdi da je Iran odgovorio intenzivnim i preciznim napadima na američke baze širom regiona, zbog čega su američki komandni centri, prema njegovim rečima, premešteni iz Katara u Jordan, a potom i na teritoriju Izraela.
On je naveo da Izrael nije bio direktno uključen u završnu fazu sukoba jer je, kako tvrdi, i dalje angažovan u Gazi, na Zapadnoj obali i u Libanu, dok je Tramp želeo da ostavi utisak da deluje nezavisno od izraelskog uticaja. Dodao je da formalni prekid vatre ne postoji, ali da su iranski napadi sada ograničeniji i usmereni na određene ciljeve.
Prema Rezeijevim rečima, SAD su priznale oko 650 poginulih i ranjenih u sukobima, dok iranske procene govore o gotovo 500 poginulih i velikom broju ranjenih.
Povodom verskog praznika Arbain, Rezei je poručio da je Iran već na putu ka pobedi i pozvao na očuvanje nacionalnog jedinstva i stabilnosti.
Na kraju je optužio Vašington da priprema novu rundu pritisaka na Iran, uključujući pokušaje izazivanja unutrašnjih nemira i uključivanja drugih država u sukob. Kao primere je naveo navodni ukrajinski napad na iranski brod i optužbe o umešanosti Saudijske Arabije u bombardovanje Iraka, koje je Rijad odbacio, dodajući da Iran i dalje istražuje oba slučaja.
