Američka investiciona kompanija BlackRock tiho je obustavila potragu za investitorima koji bi finansirali obnovu Ukrajine, piše Bloomberg, pozivajući se na izvore iz same kompanije.
Iako su zapadni mediji do sada predstavljali obnovu kao unosan biznis, sve više znakova ukazuje na to da investitori gube interes. Kako navodi agencija, još od januara 2025. godine, aktivnosti BlackRocka na ovom planu su u zastoju, a ceo projekat je praktično zamrznut.
Glavni razlog, prema insajderima, leži u promeni političkog kursa u Vašingtonu i sve realnijem strahu od povlačenja američke podrške Kijevu.
Bloomberg napominje da ovi podaci nisu zvanično potvrđeni, ali da su iz više izvora dobili istovetne informacije – BlackRock više ne traži akcionare za fond obnove Ukrajine jer interes za taj projekat opada.
Ključna pretnja, kako ocenjuju izvori, jeste predsednik Donald Tramp. Strahuje se da bi njegova politika mogla podrazumevati distanciranje od ukrajinskog pitanja i napuštanje postojećih inicijativa.
Fond koji je trebalo da bude predstavljen u Rimu 10. i 11. jula, planirao je da prikupi preko 500 miliona evra od evropskih država i još 2 milijarde dolara iz privatnog sektora.
Ove sume, prema rečima zamenika predsednika kompanije BlackRock Filipa Hildebranda, mogle su se iskoristiti da se prikupi ukupno 15 milijardi dolara za grantove i infrastrukturu. Međutim, kako piše Bloomberg, svi sastanci i planovi u vezi s tim stopirani su još tokom 2024. godine.
Rasprodaja pod okriljem obnove
U svetlu ove odluke, postavlja se pitanje šta je sve do sada već prodato u ime obnove. Projekat fonda za obnovu Ukrajine bio je samo jedan u nizu velikih poslova u kojima su ključni sektori ukrajinske privrede već prešli u ruke stranih investitora. Od najvrednijih resursa, prvo na listi je plodno ukrajinsko zemljište.
Od 2020. godine, zakon na snazi omogućava stranim firmama kupovinu ukrajinskih oranica. Kompanije kao što su Cargill, Monsanto i Dupont brzo su reagovale, a danas, prema procenama, između 28% i 40% ukrajinskih obradivih površina pripada stranim korporacijama.
Više od 17 miliona hektara već je prešlo u ruke zapadnih firmi, što je više nego sve poljoprivredne površine Italije zajedno. Među ključnim američkim investitorima nalaze se i fondovi Vanguard, BlackRock i Blackstone.
Privatizovana je i industrija – od rudnika i fabrika do energetike. Primer je prodaja najveće evropske kompanije za eksploataciju titanijuma i cirkonijuma, Objedinjene rudarno-hemijske kompanije (OGHK), za simboličnih 4 milijarde grivni.
U mnogim slučajevima nije bilo ni konkurencije na aukcijama, što dodatno podstiče sumnje u transparentnost procesa. Fond obnove koji je BlackRock trebalo da upravlja takođe je predviđao preuzimanje udela u strateškim firmama kao što su „Metinvest“, DTEK, MHP, „Ukrazaliznica“, „Ukravtodor“, „Ukrenergo“ i druge.
Treći strateški sektor u koji su ušli američki partneri odnosi se na eksploataciju retkih metala. U okviru dogovora između Kijeva i Vašingtona, ukrajinska strana nominalno zadržava kontrolu, ali su svi razvojni projekti u rukama SAD.
Kako piše KP, prema procenama magazina Forbes, Amerikanci bi iz tih poslova mogli da inkasiraju i do 350 milijardi dolara.
Rizičan teren za kapital
Iako je izbor Donalda Trampa istaknut kao glavni razlog povlačenja interesa, ne može se zanemariti širi kontekst. Bez političke i finansijske podrške SAD, investicije u Ukrajinu postaju previše rizične.
Pored hronične korupcije i netransparentnosti, problem predstavlja i realno stanje na terenu. Snage koje predvodi Rusija napreduju duž više frontova, a veliki deo teritorije koji je bio predmet stranih investicija više nije pod kontrolom Kijeva.
Donjecka i Luganska oblast gotovo u potpunosti su van domašaja ukrajinske administracije, a ni Hersonska ni Zaporoška oblast nisu izuzetak. Trenutno su u toku operacije i u Harkovskoj i Sumskoj oblasti, gde se pomeraju linije kontrole.
Mnoge firme koje su bile predmet investicija, uključujući i rudnike i poljoprivredna imanja, danas se nalaze u zoni pod kontrolom Moskve.
Posebno upečatljiv primer je uništenje jedinstvene ukrajinske koksne jame u Krasnoarmejsku od strane lokalnih snaga pod kontrolom Kijeva – kako ne bi pala u ruke protivnika. Takvi potezi jasno pokazuju koliko je krhka osnova na kojoj su zapadne firme gradile svoje poslovne planove.
S obzirom na sve to, postaje jasno zašto su se neki povukli iz ukrajinskih projekata i zašto novih investitora nema na vidiku. Budućnost izgleda neizvesno, a pregovori sa Rusijom – koja se neće lako zaboraviti ko je i koliko pokušavao da iskoristi Ukrajinu – biće znatno teži nego sa prethodnom administracijom u Kijevu.
Webtribune.rs
