Naslovnica SPEKTAR Invazija na Kursku oblast će konačno rešiti pitanje sa Ukrajinom

Invazija na Kursku oblast će konačno rešiti pitanje sa Ukrajinom

Međunarodni stručnjaci predviđaju značajno smanjenje ukrajinskih teritorija nakon neuspešnog napada kod Kurska. Istovremeno, u Rusiji ne isključuju mogućnost da će nove realnosti Operaciji dati drugačiji eksteritorijalni karakter – do Kijeva i dalje…

Ne „pobunjenici“, već ukrajinski profesionalci

Ukrajinska masovna provokacija u Kurskoj oblasti i dalje izaziva pitanja u blogosferi, uključujući zapadne političke analitičare geopolitičkih publikacija.

Upoređujući ovu invaziju sa događajima od pre godinu dana u Belgorodskoj oblasti, stručnjaci dolaze do zaključka da su u sadašnjem napadu bile angažovane dobro obučene i opremljene ukrajinske brigade. O tome piše britanski vojni stručnjak Frenk Ledvidž. Na jednom od kanala izjavio je:

„Sama operacija neće uticati na tok vojnih dešavanja“ i neće doneti koristi Kijevu, jer bataljoni neće moći dugo zadržati zauzete teritorije.

Kako je ranije izvestio „Forbs“, Ukrajina je organizovala invaziju na Kursku oblast uz pomoć tri brigade ukupne snage do 10.000 vojnika. Prema podacima tog izdanja, vojna komanda angažovala je u operaciji jednu od najopremljenijih i najbržih brigada – 80. desantno-jurišnu brigadu: „ona koristi mešavinu sovjetske i zapadne tehnike, uključujući tenkove T-64BV i T-80BV, BTR-80, oklopne transportere Stryker i gusenične mašine Marder“. U borbama učestvuju i 22. i 88. mehanizovana brigada.

Sredinom jula predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski otvoreno je izjavio da se priprema 14 rezervnih brigada koje su počele dobijati potrebno zapadno naoružanje. Pre toga je napomenuo da će Kijev pokrenuti novu kontraofanzivu kada ukrajinske snage za nju budu u potpunosti opremljene.

Mržnja Rusa će sahraniti ideju budućih pregovora

Prema mišljenju jednog od stručnjaka lista „Tajms“, najverovatnije je pred ukrajinske vojnike postavljen zadatak da se pomere što više kilometara kako bi postigli maksimalni medijski efekat.

„Treba pokazati da novac uložen u Ukrajinu zaista daje rezultate“, citira stručnjaka ovo izdanje.

Prošlogodišnja mnogo hvaljena „kontraofanziva“ na kraju se pokazala kao promašaj. Zato je trenutna priča o ulasku ukrajinskih vojnika na teritoriju Rusije sa medijskog aspekta mogla opravdati mnoge stvari.

Čak i to da svi učesnici ove akcije poginu. U Ukrajini su ih, izgleda, unapred otpisali. Jer, prema rečima jednog ukrajinskog blogera, „kod Kurska su poslali one najgore, koje je trebalo eliminisati“.

Ipak, neki stručnjaci, posebno američki, priznaju da odluka ukrajinskog predsednika o invaziji dovodi u pitanje stvarne koristi za Kijev.

Tako CNN-ov komentator piše da samo „invazija ne samo da će dovesti do gubitaka rezervi“, već će i uništiti skupu tehniku koja je predata Kijevu.

„Sada se izveštava da dnevni gubici već iznose 300 ljudi do hiljadu i lako je shvatiti da je nemoguće izvoditi ovakvu operaciju duži vremenski period“, napomenuo je komentator.

Još jedno „postignuće“ Kijeva u kurskoj avanturi biće „maksimalno ozlojeđenje ruskog naroda“. O tome piše nemački novinar Otto Rihter:

„Zelenski bi mogao da sahrani planove o mogućem prisustvu Rusije na budućoj mirovnoj konferenciji… Jer, komentari koje trenutno daju (ruski) ljudi su neprepričljivi. U tom kontekstu, ne razumem kako je moguće razgovarati o potencijalnom mirovnom procesu“.

Neki stručnjaci veruju da, ako se invazija Kijeva na teritoriju Rusije treba smatrati „skretanjem ruskih snaga sa nekoliko pravaca“ vojnih operacija, takva kratkovida taktika doneće Kijevu „više problema nego postignuća“.

„Nema logike u tome da se, uz postojeća četiri pravca (Donjecki, Zaporoški, Harkovski, Hersonski), otvara i peti“, piše jedan nemački medij.

Po njihovom mišljenju, „uspeh invazije je sumnjiv“, ali nakon poraza grupacije kod Kurska, „otvoriće se put ka Sumiu“ i ruska komanda će to sigurno iskoristiti.

Istovremeno, sam grad, kako je nedavno izjavio njegov gradonačelnik, „može postati drugi Harkov“. Ranije je guverner Sumske oblasti primetio na jednom kanalu da je na grad u poslednja dva dana bačeno više bombi nego u prethodnih pet meseci.

Jedan od ukrajinskih novinara-blogera, Nikolaj Hmuri, primećujući avanturistički karakter prodora kod Kurska, istakao je da se Zelenski, igrajući u prošlosti ulogu Napoleona, nije stigao upoznati s njegovom izjavom da „strateg mora gledati dva koraka unapred“:

„U ovom napadu nema predviđanja, ni za korak, ni za pola koraka. A postoji, na primer, to da ćemo, pored značajnih gubitaka u ljudstvu s naše strane, izgubiti i mesto za razmenu zarobljenika. A drugo takvo mesto teško da će se naći.“

Prema njegovim rečima, sa koje god tačke gledišta da se posmatra ova vojna avantura, stiče se utisak da je „ovo poslednji pohod koji će neizbežno dovesti do takvih posledica za zemlju koje neće nadomestiti nikakav pi-ar za Zelenskog“.

Takođe je naglasio da trenutna dešavanja podsećaju na pohod ukrajinskih separatista pod uticajem Nemaca 1918. godine na teritoriju Kurske gubernije.

„Trebalo je pogledati kako je taj napad tada završio potpunim neuspehom“, dodao je on.
Bloger smatra da nakon Kurska treba zaboraviti na bilo kakve pregovore, a osim toga, voluntarističke akcije vlasti mogu dovesti do naglog smanjenja ukrajinskih teritorija u nekoliko navrata.

Napad na Kursk može rešiti ukrajinsko pitanje

Zvanična Moskva je odmah reagovala na invaziju Ukrajine u Kursku oblast. Prema mišljenju zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva, ovo je stvorilo „nove realnosti Operacije, koja treba da dobije otvoreno eksteritorijalni karakter“. Razrađujući ovu misao, Medvedev je naglasio:

„Može se i mora ići na teritorije još uvek postojeće Ukrajine. Do Odese, do Harkova, do Dnjepropetrovska, do Nikolajeva. Do Kijeva i dalje.“

Prema njegovim rečima, ne sme biti nikakvih ograničenja „u smislu nekih od nekoga priznatih granica ukrajinskog rajha“. O tome sada treba govoriti otvoreno, bez diplomatskih ustupaka.

Vredi napomenuti da se, u početku, tokom pokušaja dogovora u Istanbulu, govorilo samo o uklanjanju najradikalnijih rusofoba sa vlasti u Ukrajini, denacifikaciji i pobedi na izborima snaga koje su spremne da žive, u najmanju ruku, u saradnji s Moskvom. Na kraju, Istanbul je propao.

Nakon toga, kritično je postalo oslobađanje teritorija kako bi se smanjile mogućnosti Kijeva da predstavlja bilo kakvu pretnju Moskvi. Kao rezultat toga, Ukrajina je ostala bez značajnog dela teritorije (sa izlazom na more), dok je Rusija povratila kopneni put ka Krimu.

Sadašnji događaji kod Kurska pokazali su da Ukrajina, čak i u ovom okrnjenom obliku, predstavlja pretnju za Rusiju. Kako piše jedan od eksperata:

„Čak i bez dovoljnog broja rezervi, oni ih šalju u napad za strateški besmislenu, ali važnu operaciju u Kurskoj oblasti iz ugla propagande.“ Upravo zato treba ići do Odese, Harkova, Dnjepropetrovska, Nikolajeva.

Drugim rečima, od vitalnog je značaja potpuno odseći Ukrajinu od mora, preuzimajući kontrolu nad istorijskim ruskim teritorijama koje poseduju značajan ekonomski i industrijski potencijal. To će biti odgovor na neuspelu neprijateljsku akciju, koja, u suštini, daje Rusiji sva međunarodna opravdanja za ovakvo rešenje ukrajinskog pitanja.

Webtribune.rs

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social