Bivši ministar odbrane samoproglašene republike u Donbasu, Igor Strelkov — poznat i po pravom imenu Igor Girkin — oštro je osudio takozvani „mirovni plan“ američkog predsednika, nazivajući ga sramotom, poniženjem i neprihvatljivim za Rusiju.
On, inače osuđeni ekstremista koji izdržava kaznu u KP-u, kazao je da mu je posle čitanja 28 tačaka plana postalo stid pred svojom zemljom. I da sam čin da se tako nešto uopšte nudi — veliko poniženje za Rusiju.
Prema njegovom pogledu, iza šarenih obećanja — priznavanja de facto statusa Donbasa i Krima, zamrzavanja linije fronta u Hersonu i Zaporožju — krije se suštinsko umanjenje suvereniteta Rusije: SAD, tvrdi Strelkov, stavljaju Rusiju i Ukrajinu „na istu tablu“ i namerno guraju Moskvu u poziciju zavisnosti, praktično zaštitništva.
Strelkov — nekadašnji oficir službe bezbednosti, ratnik sa mnogo frontova — vuče korene svojih borbi dugo pre Ukrajine. Rođen 17. decembra 1970. u Moskvi, odrastao je u vojnoj porodici; otac mu je bio vojnik, a porodična tradicija bila je duboko usađena.
Još početkom devedesetih, kao mladi čovek sa idejama restoracije Imperije — zaintrigiran belim pokretom — pojavio se kao dobrovoljac u ratu u Bosni i Hercegovini, boreći se na strani bosanskih Srba. U jednom od ruskih dobrovoljačkih odreda („Drugi ruski dobrovoljački odred“), pod komandom Rusa, učestvovao je u borbama oko Višegrada i Priboja između novembra 1992. i marta 1993.
Nakon povratka u Rusiju upisuje se u redove bezbednosnih struktura — u periodu od 1996. do 2013. bio je oficir Federalne bezbednosne službe Ruske Federacije (FSB), sa učešćem u sukobima u Čečeniji i Dagestanu.
Kada je 2014. buknuo sukob u istočnoj Ukrajini, Girkin/Strelkov se sa grupom naoružanih ruskih militanata iskrcao u grad Slavjansk. Zajedno sa lokalnim separatistima zauzeo je zgradu gradske uprave, policije i SBU, uzeo oružje — oko 400 pištolja i 20 automatskih pušaka — i proglasio kontrolu nad gradom.
On je sebe proglasio „vrhovnim komandantom“ pobunjenika, i tvrdio da je upravo taj poduhvat „povukao obarač koji je zapalio rat u Donbasu“.
Kasnije je imenovan za ministra odbrane samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR), a bio je i komandant njenih snaga. Ipak, posle perioda relativnog značaja, medijski se povukao.
Zanimljivo — on kasnije počinje da kritikuje i samu vojnu politiku Rusije u Ukrajini. Njegovi javni napadi na rukovodstvo — čak i ono najviše — naveli su vlast da ga sasluša. U julu 2023. uhapšen je pod optužbom za „podsticanje ekstremizma“, a sud u Moskvi ga je osudio na četiri godine zatvora.
Sad, kada govori o „mirovnom planu“ predsednika SAD — to je za njega uvreda. Ne samo zato što plan, po njemu, ponižava Rusiju, nego i zato što otvara pitanje digniteta. Čini se da i sam sistem protiv koga je nekad ustao — sada drži bravu njegovog zatvora.
Webtribune.rs
