Jemenski Huti su sa svoje teritorije lansirali nekoliko balističkih raketa na najveći izraelski grad Tel Aviv, koji ima više od 2 miliona stanovnika. Sirene za raketnu opasnost oglasile su se u ovom gradu na obali Sredozemlja dva puta.
Nad gradom su se u nekoliko navrata čule detonacije. Bilo je nekih tvrdnji da je balistička raketa pogodila zgradu Ministarstva odbrane Izraela.
Izraelska vojska se oglsila da je u oba slučaja dejstovovao protivraketni sistem “Arrow 3” ili Strela, koji je presreo nad gradom balističke rakete.
Zbog raketne opasnosti u trenutku napada veliki broj ljudi je bio na ulicama ili u kafićima i privatnim zabavama, pa su mnogi zalegli na ulicama dok su rakete bile nad gradom i dok se vodila bitka.
Jemenski Huti su lansirali u ovom slučaju iransku verziju balističke rakete Šahab-3, koju u svom arsenalu ima i šiitska organizacija Hezbolaha, koja zajedno sa proirnaskim milicijama sa teritorije Iraka napadaju dronovima kamikazama izraelsku luku Eliat.
Na udaru raketa kratkog dometa našla se i Haifa, najveći lučki grad i centar izraelske hemijske industrije.
Šahab-3
Šahab-3 je iranska balistička raketa srednjeg dometa, zasnovana na severnokorejskoj raketi No Dong. Sa dometom do 2000 km, može da gađa mete daleko izvan iranskih granica. Ova raketa koristi tečno gorivo i nosi jednu bojevu glavu težine do 1.200 kg, koja može biti konvencionalna ili nuklearna.
Šahab-3 je mobilni sistem i može biti lansiran sa različitih lokacija. Prvi put je testiran 1998. godine, a procenjuje se da Iran poseduje između 25 i 50 ovih raketa.
Njen domet omogućava gađanje meta od Rumunije do severne Indije, što je Zapad i Izrael označio kao bezbednosnu pretnju.
Ghadr-10
Ghadr-10 je iranska balistička raketa srednjeg dometa, bazirana na Šahab-3, ali sa značajnim poboljšanjima. Raketa ima domet od 1.950 km i koristi dvostepeni pogonski sistem – prvi stepen koristi tečno gorivo, a drugi čvrsto gorivo.
Neke od ključnih promena uključuju smanjenje veličine zadnjih peraja, lakšu konstrukciju i poboljšani sistem navođenja. Raketa trenutno nosi konvencionalnu bojevu glavu, ali može biti opremljena hemijskim ili nuklearnim bojevim glavama.
Jedna od značajnih inovacija je redizajnirani oblik nosa u obliku „flašice“, koji omogućava brži ponovni ulazak bojeve glave u atmosferu i detonaciju u vazduhu iznad mete. Ova mogućnost omogućava raketama da ugroze svoje mete EMP (elektromagnetnim impulsom), što može biti čak razornije od tradicionalnih nuklearnih eksplozija.
Ghadr-10 je mobilan i može se postaviti četiri puta brže od Šahaba. Iran je počeo razvoj ove dvostepene rakete 2004. godine, a prvi test je izvršen 2015. godine. Brzina ponovnog ulaska bojeve glave čini raketu otpornijom na sisteme protivraketne odbrane, čime dodatno povećava njenu opasnost.
(TV Front)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
