[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Velika glad u Irskoj, tokom koje je zbog neuspelih useva krompira više od milion muškaraca, žena i dece umrlo od gladi, sada se posmatra kao jedan od prvih istorijskih primera genocida.
Ipak, ono što malo ko shvata jeste da je to i jedan od najranijih primera kada je hrana iskorišćena kao oružje za etničko čišćenje i genocid.
U svojoj knjizi „Zavera o gladi“, irski istoričar Tim Pet Kugan objašnjava kako je britanska monarhija dovela Irce do užasne sudbine tako što je iscenirala nestašicu hrane koja je uzela svaki osmi život u Irskoj.
Na osnovu definicija SAD o tome šta je genocid, tretman Iraca za vreme Kraljevske krune sredinom 19. veka služi kao jasan primer genocida putem hrane.
Prema Kuganovim rečima, tadašnja engleska vlada namerno nije učinila ništa da pomogne Ircima kada je neobična gljivica počela da uništava useve krompira. Uz visoke tenzije između protestantskih i katoličkih elemenata ove dve države, Engleska je iskoristila glad kao izgovor da maltretira Irce, trvdeći da su sami sebi doneli siromaštvo zato što su naginjali ka katoličanstvu.
[adsenseyu1]
Englezi su već posedovali većinu zemlje u Irskoj pre gladi, pri čemu su Irci bili njihovi zakupci. Irci su plaćali velike poreze i prekomerne zakupe, čak i u teškim vremenima gladi, zbog čega su bili primorani da izvoze većinu svog kukuruza, pšenice, ječama i ovsa Velikoj Britaniji. Na kraju su ostali samo krompiri, koje su pojele gljivice, a Irci su ostali gladni.
„Dok su drugi regioni mogli da se okrenu alternativnim izvorima hrane, Irci su bili zavisni od krompira, a rezultati su bili katastrofalni“, objašnjava se u dokumenti koji je objavio Američki univerzitet u Vašington DC-u.
Britanska vlada izazvala glad u Irskoj
Umesto da pomognu Ircima kada im je to bilo potrebno, Englezi su nastavili da tvrde da je Bog kaznio Irce zbog zlodela, koja uključuju i odbijanje nacionalne religije u Engleskoj. Kako je Kugan naveo u knjizi, mnoge lokalne organizacije su pokušale da dopreme neku vrstu pomoći u Irsku, ali Kruna je osigurala da nijedan od tih napora ne uspe.
Konvencija Ujedinjenih nacija o prevenciji i kažnjavanju genocida jasno opisuje da takve akcije predstavljaju genocid. U članu 2 tog dokumenta navodi se „namerno izazivanje uslova života koji će proračunato dovesti do fizičkog uništenja u celosti ili delimično“ kao jedna definicija. Druga definicija kaže „uzrokovanje ozbiljnog telesnog ili umnog oštećenja članovima određene grupe“.
[adsenseyu4]
Ako želite da kontrolišete stanovništvo, kontrolišite njihovu hranu
Iako Engleska možda nije sama kreirala gljivicu krompira, ona je od Irske oduzela sve ostale useve od kojih su oni mogli opstati, a ostavila onaj koji je imao potencijal da propadne. Isti ovakav scenario se danas dešava u SAD uz masovnu sadnju genetski modifikovanog kukuruza i soje koji podstiču nastanak otpornih „superkorova“ i „superbuba“.
Cilj je isti – da se unište sve zalihe hrane i da dođe do masovnog uništenja stanovništva.
Mnogi će se složiti da su Indijanci već doživeli ovakvu sudbinu kada su došli britanski kolonisti, koji su njihove useve i tradicionalnu medicinu smatrali „zlim“. Neki istorijski podaci ukazuju na to da su Indijanci istrebljeni, barem delom, namernim uništavanjem različitih biljaka koje su koristili za ishranu i medicinu.
„Jedna od suštinskih metoda genocida bilo je namerno uništavanje flore i faune koju su Indijanci koristili za ishranu i u druge svrhe“, objašnjava se u jednom dokumentu.
Tomas Galager je istakao u „Oplakivanju pirinča“ da su tokom prve zime gladi, 1846.-1847. godine, kada je od gladi umrlo 400.000 Iraca, zemljoposednici izvozili 8,5 miliona kilograma pšenice, stoke, svinja, brašna, jaja i živine najboljeg kvaliteta, a mogli su da spreče smrti koje su nastale.
Za vreme gladi, kako napominje Galager, u Irskoj je bilo sasvim dovoljno hrane, ali su zemljoposednici odlučili da je izvoze u inostranstvo.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
