Nizak hemoglobin nije samo broj na papiru. To je stanje koje ume da pritisne ceo organizam – javlja se slabost, vrtoglavice, pažnja popušta, imunitet pada, a srce mora da pumpa jače nego inače.
Dugotrajno zanemarivanje takvih signala lako može da sklizne u ozbiljnu anemiju. Hemoglobin, podsećaju stručnjaci, jeste belančevina u eritrocitima koja sadrži gvožđe i prenosi kiseonik od pluća do svih tkiva. Kada ga nema dovoljno, ćelije jednostavno ostaju gladne kiseonika – i otuda svi simptomi.
Granice su prilično jasne: kod muškaraca se obično kreću oko 130–150 g/l, kod žena 120–140 g/l. Kod dece variraju u zavisnosti od uzrasta. Uzroci pada mogu se svrstati u dve velike fioke. Prva je nedostatak materijala za sintezu – gvožđe, folati (vitamin B9), kobalamin (vitamin B12) ili vitamin C.
To najčešće dolazi od loše ishrane, previše restriktivnih dijeta ili slabog varenja. Druga fioka su gubici – bilo da se radi o hroničnim bolestima, skrivenim ili otvorenim krvarenjem, ubrzanom razaranju krvnih ćelija, pa sve do uticaja alkohola, cigareta i pojedinih lekova.
Kada je problem gvožđe, rešenje se često traži u hrani. Posebno mesto imaju namirnice koje sadrže takozvano hem gvožđe – jer se ono najbolje i najbrže apsorbuje. Na vrhu liste su nemasna govedina i teletina, zatim jetra i bubrezi, ali i masnije vrste ribe poput skuše i haringe.
Ni žumance ne treba zaboraviti. S druge strane, postoje i biljni izvori: heljda, ovsena kaša, mekinje, pasulj, grašak, cvekla, šargarepa, krompir, spanać, razne vrste zelenog povrća, morska alga i šumske pečurke.
Njihovo gvožđe, međutim, spada u nehem oblike i slabije se koristi, pa je trik da se kombinuju sa vitaminom C – limunom, pomorandžom, bobičastim voćem, kupusom ili svežim začinskim biljem.
Praktični saveti se često zaboravljaju, a upravo oni prave razliku. Kalcijum, recimo, sputava apsorpciju gvožđa, pa mleko i sirevi nisu najbolji partneri obrocima bogatim gvožđem.
Ista stvar važi za kafu i čaj – polifenoli koje sadrže vezuju gvožđe i smanjuju njegovu iskoristljivost. Popularni nar i sok od nara često se preporučuju, ali postoji i jedna caka: kod ljudi sklonih zatvoru mogu da pogoršaju problem.
Ako se otkrije da nedostaju folati, tada u prvi plan dolaze pasulj, špargla, artičoke, spanać, rukola, cvekla, brokoli, prokelj, citrusi, orašasti plodovi, semenke, ali i pšenični klici i jetra.
A kada je deficit u pitanju vitamin B12, ključ leži u mesu, jetrinim jelima, lososu, pastrmci, morskim plodovima, jajima i mlečnim proizvodima. Za one koji se hrane bez mesa ili imaju problem sa varenjem, ponekad jedini izlaz ostaju suplementi ili obogaćeni proizvodi poput pivskog kvasca ili biljnog mleka sa dodatkom vitamina.
Tu dolazimo do važne napomene – ishrana jeste moćno oružje, ali nije zamena za pregled i dijagnostiku. Ako test pokaže pad vrednosti ili se jave simptomi, najbolje je da se potraži savet stručnjaka koji može da poveže sve komadiće slagalice i odredi plan – od terapije do prilagođene ishrane.
Na kraju ostaje pitanje: koliko smo zaista spremni da osluškujemo signale svog tela? Jer hemoglobin nije samo broj u nalazu, već pokazatelj koliko su naši organi snabdeveni kiseonikom. I možda baš tu, u toj tihoj ravnoteži, leži odgovor zašto se nekome život usporava, a drugome daje novi zamah.
Webtribune.rs
