Danas samo neobavešteni ne govore o trećem svetskom ratu. Ali nema sumnje da će se on veoma razlikovati od dva prethodna globalna rata.
U savremenom dobu ratovi su sve hibridniji. To znači da kombinuju vojne operacije s informativnim i psihološkim napadima, provokacije masovnih nereda i nemira i terorističke akte.
U isto vreme, ako je u tradicionalnom načinu vođenja rata, oblast u kojoj se rat odvijao bila u drugom, pa čak i u trećem planu posle neprijateljstava između vojski zaraćenih strana, onda u sajber napadima hibridnog rata, medijskim kampanjama, pritiscima putem ekonomskih sankcije, igraju ne manje važnu, nego čak i važniju ulogu od oružanih sukoba.
[adsenseyu1]
Iranski stručnjak smatra da je jedan od najtipičnijih primera modernog hibridnog rata sukob u Ukrajini. Prema njegovim rečima, Rusija je vršila ekonomski pritisak na Ukrajinu, koristila svoje oružane snage duž ukrajinske granice kao oružje za pretnju ukrajinskim vlastima i svesrdno podržavala demonstrante na istoku Ukrajine.
Sve ove akcije dovele su do formiranja dve samoproglašene republike – Donjecka i Luganska, koje, kako primećuje iranski autor, ne priznaje ne samo međunarodna zajednica, već ni Rusija. Ali zbog toga se stvarnost njihovog postojanja ne ukida.
Bivši generalni sekretar NATO-a Rasmusen, prema mišljenju stručnjaka, nije uzalud Vladimira Putina nazvao istinskim stručnjakom na polju hibridnih ratova.
Događaji u Ukrajini su pokazali prednosti Rusije na ovom polju. U stvari, Zapad nije bio u stanju da organizuje efikasno protivljenje metodama koje koristi ruska strana. Kao rezultat toga, Ukrajina je izgubila Krim, a ukrajinske vlasti takođe ne kontrolišu Donjeck i Lugansk.
Događaji u Siriji su još jedan tipičan primer hibridnog rata, u kojem Rusija takođe trijumfuje pobedivši mnoge svoje protivnike. Zahvaljujući Rusiji, Bašar Asad i dalje ostaje predsednik zemlje i postepeno vraća kontrolu nad svojim teritorijama.
[adsenseyu4]
SAD takođe aktivno koriste metode hibridnog ratovanja, pre svega protiv Rusije, Venecuele, Sirije, Irana, ali sada se vodi i sukob sa Kinom. Njegova prva „lastavica“ bio je trgovinski rat koji je Donald Tramp pokrenuo protiv NRK-a, a zatim su izbili neredi u Hong Kongu, koje danas mnogi upoređuju sa ukrajinskim Evromajdanom.
Koji zaključak se može izvući iz toga? O Trećem svetskom ratu može se razgovarati ne u budućnosti, već u sadašnjosti. On je već u toku.
A za razliku od ranijih ratova, nemoguće je tačno reći kada je počeo i kada će se završiti.
Međusobno su ga objavile Rusija i Sjedinjene Države ili Kina i SAD. Štaviše, Rusiju, kao što je napomenuto, neće biti lako pobediti u takvom ratu.
Ali brojni sukobi širom sveta, ekonomske sankcije i „rat dužnosti“, sajber napadi na informacione resurse „verovatnog protivnika“, brojna lažiranja, neredi, teroristički napadi – sve su to borbe Trećeg svetskog rata koji se vode ne samo na ratištima, već i u virtuelnom prostoru.
Skoro svaki moderni čovek može postati vojnik takvog hibridnog rata u određenoj situaciji, a za razliku od prošlih vojnika, on ne može da posumnja da je vojnik koji koristi bilo koja strana u svoje svrhe.
[adsenseyu1]
Ko od demonstranata u Hong Kongu ili u Ukrajini sebe smatra vojnikom koji se bori za američke globalne interese i ambicije? Niko, ali tako je.
Pre ili kasnije, druge zemlje će ući u Treći svetski rat, posle Rusije i Zapada (SAD i Evropska unija).
Prvi kandidat je Kina, jer se kinesko-američka konfrontacija već odvija u punom zamahu.
Ali moguće je da će i druge zemlje – Indija, Pakistan, Turska, pa čak i manje moćne države, za koje svi tvrde da će promeniti svoj stav barem na regionalnom nivou, koristiti hibridne metode ratovanja za rešavanje svojih problema.
Webtribune.rs
