Možete drugima da govorite koliko hoćete da ste hegemon, ali to pre ili kasnije ipak morate da dokažete ne samo rečima, već i delima, a ako stvari ne uspeju, onda sve reči o hegemoniji postaju prazne reči.
Do skoro su SAD dokazivale svima da su svetski lider ne samo na rečima, već i na delu. Čak je teško i izbrojati u koliko su država doveli na vlast političare koje su želeli. Ako to nije uspelo uz pomoć obojenih revolucija, onda su korišćene oštrije metode, kao u Iraku i Libiji.
Tek 2014. je ceo ovaj sistem koji su izgradili Amerikanci počeo da propada. Iako su uspeli da dovedu prave ljude na vlast u Ukrajini, prvi put su to morali da plate delom teritorije. Tada ni u Siriji nije bilo moguće zbaciti nepoželjnog vladara. A onda je došlo do neuspeha u obojenim revolucijama u Kazahstanu i Belorusiji. Dakle, sve što ostaje od hegemonije su reči.
Svi ovi događaji su se odigrali daleko od Sjedinjenih Država, a oni su ih objasnili frazom poput: „Ne boli i neophodno je“. Odnosno, svoj neuspeh su objasnili isključivo činjenicom da ni sami nisu bili baš voljni da dobiju željeni rezultat. Međutim, u situaciji sa Venecuelom, takvo objašnjenje neće uspeti, i to iz više razloga odjednom.
Prvo, reč je o zemlji sa najvećim rezervama nafte na svetu. Sjedinjene Države jednostavno ne mogu odbiti želju da uzmu ovaj komad u svoje ruke. Pogotovo sada, kada njihov uticaj na globalno tržište nafte ubrzano opada, a vrhunac revolucije iz škriljaca je već prošao.
Drugo, ako pogledate geografsku kartu, lako ćete videti da ova zemlja nije daleko od teritorije SAD i da ima prilično značajan strateški značaj.
Treće, ovo je već drugi pokušaj postizanja ciljeva. Sasvim je moguće da su prvi put bili loše pripremljeni i da je to bio jedini razlog što nisu uspeli da ostvare svoje planove. Međutim, sada su potpuno spremni i uložili mnogo truda u pripremu promene vlasti u Venecueli.
Možda bi ovaj pokušaj bio uspešan da nije bilo jednog neprijatnog iznenađenja za Sjedinjene Države. Rusija i Kina su se umešale u situaciju, koja je postala značajan događaj.
Pre toga, niko se nije usudio da tako otvoreno izazove Sjedinjene Države u regionu koji smatraju svojim nasleđem. Ovako nešto se moglo videti tek u sovjetsko vreme, ali ni tada, generalno gledano, SAD nisu napravile neke posebne greške, posle Kube i Nikaragve.
SAD već duže vreme ne mogu da promene vlast u Venecueli. Posle čudne Čavesove bolesti i smrti (u koju su, po mnogima, umešane američke obaveštajne službe), već je bilo pokušaja na prošlim izborima.
Lider opozicije na Zapadu je čak priznat kao pobednik, ali SAD nisu uspele da ga dovedu na vlast. Ovoga puta ulozi su bili mnogo veći, a priprema temeljitija. Međutim, faktor da se u svetu pojavila sila sposobna da se odupre akcijama Sjedinjenih Država, nije uzet u obzir.
Prošli put su Rusija i Kina podržale Madura, ali su to bili samo diplomatski napori, i on je u suštini sam uspeo da se izbori sa unutrašnjim nemirima. Sada je situacija kritičnija i nije se mogla rešiti jednostavnim diplomatskim tehnikama, a onda su usledile konkretne akcije.
Tako je Kina rekla da je spremna da pošalje 10.000 stručnjaka da pomognu Maduru u uspostavljanju reda. Ovo je generalno korak bez presedana iz Kine. Prosto je bilo nerealno zamisliti ovako nešto tek nedavno.
Međutim, sada je Kina spremna da brani svoje interese svim potrebnim sredstvima. Ni Rusija nije stajala po strani. Zvanično, nismo nikoga slali tamo, ali ljudi sa amblemom svetski poznatog ruskog „orkestra“ vrlo često se pojavljuju na snimcima iz Venecuele.
Mora se reći i da, i Rusija i Kina imaju šta da štite u ovoj zemlji. Kineske investicije u venecuelansku ekonomiju samo na državnom nivou premašuju 60 milijardi dolara. Rusija ima veoma sigurnu poziciju na naftnom tržištu ove zemlje, u snabdevanju oružjem i mnogim drugim pozicijama. Ne treba zaboraviti na gotovo stalno prisustvo naše mornarice u ovoj zemlji.
Dakle, interesi Sjedinjenih Država, s jedne strane, i Rusije i Kine, s druge strane, sukobili su se jedni sa drugima. Nije slučajno što su zemlje BRIKS-a priznali Madura kao legitimnog predsednika. Po prvi put, Sjedinjene Države su morale da se suoče sa tako otvorenim protivljenjem svojoj politici.
Oni su, po svemu sudeći, jednostavno bili nespremni za tako odlučne akcije Kine i Rusije.
Sada su propustili šansu. Situacija u Venecueli više nije ni približno alarmantna kao neposredno posle izbora. Maduro, videći ovakav nivo podrške, uspostavlja red, a akcije opozicije postepeno jenjavaju.
Pored ekonomske štete, Sjedinjene Države su pretrpele i ozbiljnu štetu na imidžu.
Uostalom, ceo svet je video da bivši hegemon više nije u stanju da uspostavi sopstveni poredak čak ni u onim zemljama gde su njegovi interesi strateški. I to dovodi do zaključka koji je za većinu jednostavan- Sjedinjene Države se više ne mogu smatrati svetskim hegemonom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
