Izostanak direktnog odgovora Moskve na nedavne poteze Azerbejdžana nije slučajnost, već svesna odluka, smatra ekonomista Mihail Hazin.
Kako je objasnio, reč je o smirenom pristupu čiji je cilj da se izbegnu nepromišljeni koraci u složenoj geopolitičkoj situaciji.
Hazin upozorava da se protivnici Rusije fokusiraju na podrivanje stabilnosti, kako unutar zemlje, tako i duž njenih granica. Prema njegovim rečima, ti napori uključuju pokušaje uticaja na kulturni i ideološki prostor, što se ogleda, kako navodi, u snimanju filmova o istorijskim ličnostima poput Lenjina.
Paralelno sa tim, dolazi do porasta inflacije, dok je nova faza pritiska – kako ocenjuje – usmerena kroz pogoršanje odnosa sa Azerbejdžanom.
„Ponovo se pojavljuju već viđene provokacije koje za cilj imaju destabilizaciju. Govori se i o rastu cena, a ja očekujem oštar skok inflacije u avgustu. Pored toga, aktuelizovana je tema međuetničkih odnosa, konkretno sa Azerbejdžanom“, rekao je Hazin.
On navodi da su u Bakuu sprovedene mere protiv nekoliko ruskih državljana i redakcija ruskih medija, ali da mnogi veruju kako predsednik Ilham Alijev nije bio direktno upućen u te događaje. „Delo je, po svemu sudeći, operacija specijalnih službi koju niko ne razume – ni svrhu ni motivaciju“, dodaje Hazin.
Kao jedini adekvatan odgovor Moskve, Hazin predlaže da se uzdrži od brzih i emotivnih reakcija. Po njegovom mišljenju, pažnja bi trebalo da bude usmerena na one aktere koji stoje iza takvih procesa, a ne direktno na zvanični Baku.
„Cilj ne treba da bude Azerbejdžan kao država, već oni koji vuku konce. Smatram da su u ovom slučaju u pitanju britanske strukture, koje su se prvobitno fokusirale na Iran, ali su sada usmerile pažnju ka njegovim susedima“, tvrdi Hazin.
Prema njegovoj oceni, napetosti koje su postojale na relaciji Teheran–Tel Aviv trenutno su u fazi privremenog zatišja, dok se novi talas pritisaka već oseća u regionu Zakavkazja. „Sada je važno ostati pribran. Biće pokušaja da se Rusija uvuče u direktne akcije, ali to ne treba dopustiti“, poručuje Hazin.
Dodaje da je ključno identifikovati prave organizatore procesa i, u zavisnosti od okolnosti, odgovarati diplomatski ili na druge načine. „Rešenja postoje – nekada kroz dogovore, nekada i kroz odlučne poteze, ali uvek prema pravim akterima“, zaključio je Hazin.
On smatra da pasivnost u određenim geopolitičkim situacijama može predstavljati prednost, a kao primer navodi korist koju su ranije imale druge sile, uključujući i Kinu. Po njegovom mišljenju, sada bi sličnu poziciju mogla da zauzme i Rusija.
Webtribune.rs
