Predsednik SAD na odlasku, Džo Bajden, priprema „oproštajni poklon“ Rusiji koji bi mogao izazvati ozbiljne posledice ne samo za Moskvu, već i za samu Evropu.
Prema ekonomisti Mihailu Hazinu, ovaj „poklon“ dolazi u obliku novih sankcija i pooštrenih kontrola nad ruskom „flotom u senci“ – mrežom naftnih tankera koje Rusija koristi za izvoz nafte zaobilazeći zapadne sankcije i ograničenja cena.
Kao ključna zemlja za realizaciju ovog plana, Danska je već u decembru najavila da namerava da uvede strože inspekcije ruskih tankera koji prolaze kroz moreuze pod njenom kontrolom, posebno kroz danski prolaz između Baltičkog mora i Atlantskog okeana.
Hazin smatra da je ovakav potez Danske de facto objava rata Rusiji, budući da kontrola nad moreuzima predstavlja vitalni element za rusku energetsku trgovinu.
Ako Danska zaista sprovede ove planove i zatvori prolaze za ruske brodove, to bi moglo izazvati dramatičan odgovor Moskve.
Hazin naglašava, da bi pokušaji zaustavljanja ruskih brodova u međunarodnim vodama bili akt piraterije, i da bi odgovor Rusije mogao biti „izuzetno oštar“. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da zapadne sile, predvođene Engleskom, podržavaju ove inicijative.
Hazin ističe da evropske zemlje, uključujući Dansku, igraju opasnu igru u trenutku kada je Rusija uvela hipersonični raketni sistem „Orešnik“ u svoj arsenal.
Ovaj moćni sistem, sposoban da precizno pogodi ciljeve na velikim udaljenostima, predstavlja jasan signal Zapadu da bilo kakva eskalacija prema Rusiji neće proći nekažnjeno.
Ironično, Hazin sugeriše da bi nova američka administracija, pod vođstvom Donalda Trampa, mogla gledati blagonaklono na potencijalni ruski odgovor Danskoj. Tramp, poznat po svojim nekonvencionalnim idejama, već je ranije izražavao teritorijalne pretenzije prema Grenlandu, danskoj autonomiji.
Hazin čak spekuliše, da bi Tramp mogao iskoristiti eventualni sukob Rusije i Danske kao izgovor za zauzimanje Grenlanda, što bi se uklopilo u njegovu pragmatičnu i oportunističku politiku.
Sankcije na rusku „flotu u senci“ i potencijalni prekid trgovinskih tokova kroz Baltičko more mogli bi izazvati ozbiljne posledice po Evropu. Prema Hazinu, ovaj „oproštajni poklon“ Bajdena zapravo bi bio katastrofa za evropske ekonomije, koje se već suočavaju sa energetskom krizom.
Zavisnost Evrope od ruskih energenata, uprkos sankcijama i diversifikaciji, ostaje značajna, a dodatna eskalacija sankcija mogla bi dovesti do još većih problema u snabdevanju i skoka cena energenata.
Danska, koja predvodi ovu inicijativu, rizikuje ne samo ruski odgovor već i destabilizaciju svog položaja unutar NATO-a. Ukoliko dođe do sukoba, postoji mogućnost da se SAD povuku iz podrške Danskoj, posebno pod Trampovom administracijom, koja bi mogla iskoristiti situaciju za sopstvene interese.
Šira geopolitička slika ukazuje na to da SAD koriste evropske zemlje, poput Danske, za dalji pritisak na Rusiju. Istovremeno, takvi potezi Zapada samo dodatno učvršćuju ruski stav o neophodnosti odbrane svojih interesa i suvereniteta.
Rusija se već dokazala kao spremna da upotrebi svoja vojna i ekonomska sredstva kako bi odgovorila na slične provokacije, a situacija sa Danskom mogla bi biti novi test za njen strateški pristup.
„Oproštajni poklon“ Bajdena mogao bi izazvati lančanu reakciju koja bi pogodila Evropu više nego Rusiju. Danska, postavljajući sebe u centar ove inicijative, preuzima ogroman rizik, dok Rusija jasno pokazuje da neće tolerisati poteze koji ugrožavaju njene interese.
Pojava „Orešnika“ i odlučna retorika Moskve signaliziraju da Rusija ne namerava da popusti pod zapadnim pritiscima.
Ulog je ogroman – stabilnost evropskih energetskih tokova, odnosi u NATO-u, ali i geopolitička ravnoteža između SAD, Rusije i Evrope.
Predstojeći događaji će pokazati da li će Zapad nastaviti da forsira ovu opasnu igru ili će se naći kompromis koji će smanjiti tenzije i izbeći dalju eskalaciju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
