Već 80 godina dolar je najvažnija svetska valuta, ali koliko će dugo zadržati svoju dominaciju? Prema nemačkom listu Handelsblat, dani dolara su odbrojani.
Rusija nije prihvatila američku valutu u energetskim poslovima od početka specijalne operacije u Ukrajini i kasnijih zapadnih sankcija. Monopol dolara se ruši, a potraga za alternativama je već počela: najveći poslovi sa naftom su u kineskim juanima, indijskim rupijama i dirhamima UAE.
Po svemu sudeći, dani dolara kao svetske valute su odbrojani, piše nemački list Handelsblat. Potraga za alternativama je već počela.
Američki dolar je najvažnija svetska valuta već oko osam decenija. Danas se oko 60% svetskih deviznih rezervi drži u dolarima, dolar je uključen u 90% svih deviznih transakcija, a većina robe se kotira i trguje u dolarima. Ali koliko dugo?
Sudbina dolara je usko povezana sa sudbinom nafte. Na kraju Drugog svetskog rata, američki predsednik Frenklin Ruzvelt i kralj Saudijske Arabije Abd al-Aziz ibn Saud pristali su da zamene britansku funtu kao naftnu valutu.
SAD su garantovale vojnu zaštitu kraljevine, a Saudijci su obećali da će nastaviti da prodaju naftu samo za dolare. Kada su SAD počele da finansiraju Vijetnamski rat pomoću štamparije kasnih 1960-ih, dolar je bio pod sve većim pritiskom. Konačno, 1973. godine, sistem fiksne kamatne stope u Breton Vudsu, o kojem su pregovarale 44 sile pobednice u Drugom svetskom ratu sa dolarom kao osnovnom valutom, propao je.
Važan doprinos stabilizaciji dolara bio je prvobitno tajni sporazum između Niksonove administracije i tadašnjeg kralja Saudijske Arabije Fejsala. U skladu sa ovim sporazumom, zaključenim 1974. godine, SAD su se obavezale da će nastaviti da kupuju naftu od nedavno nacionalizovane naftne kompanije Saudi Aramco i da će zauzvrat snabdevati oružjem, bez obzira na vojne sukobe između arapskih zemalja i Izraela. Zauzvrat, Saudijska Arabija, kao vodeća sila OPEK-a, zahtevala je da se naftom trguje samo u američkim dolarima.
[adsenseyu1]
Tako je rastuća tražnja za naftom obezbedila konstantan porast tražnje za dolarima. Istovremeno, Saudijska Arabija je ulagala svoje petrodolare uglavnom u američke državne obveznice. Već 1977. Saudijska Arabija je kupila oko 20% svih državnih obveznica SAD koje se drže u inostranstvu. Istovremeno, visoka tražnja za dolarima podržala je visok kurs američke valute.
Dugo je važilo pravilo da ako želite da kupujete naftu, potrebni su vam američki dolari, pa je značajan deo sveta postao zavisan od dolara. Međutim, monopol dolara je počeo da se ruši. Kina i Iran su 2012. godine potvrdili nameru da plaćaju naftu u kineskim juanima. Do sada takav sporazum verovatno imaju Rusija i Iran, napominje Handelsblat. U proleće 2022. godine, vest da Saudijska Arabija razmatra prihvatanje juana za izvoz nafte u Kinu izazvala je zbunjenost – iako je ostalo nejasno u kojoj meri.
Sredinom juna ove godine, novinska agencija Rojters izvestila je da je Pakistan kupio sirovu naftu od Rusije u sporazumu o kojem su dve vlade pregovarale i da je prvi put platio u kineskim juanima. Kineska vlada opisala je sporazum kao normalnu trgovinsku saradnju između Pakistana i Rusije. „U principu, otvoreni smo za rešavanje trgovine naftom u juanima“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Rusija nije prihvatala dolare u energetskom biznisu od početka vojne specijalne operacije u Ukrajini i kasnijih zapadnih sankcija. Istovremeno, države koje nisu umešane u ovaj sukob koriste ne samo juan za plaćanja, već i druge valute, na primer, indijsku rupiju ili dirham UAE. Dirham je posebno zgodan po tome što je ova valuta vezana za američki dolar i stoga ne snosi kursne rizike ni za jednu stranu po cenama na svetskom tržištu, objašnjava publikacija.
Kako ističe Handelsblat, ovi primeri pokazuju da je pokušaj Zapada da izoluje Rusiju doveo do stvaranja novih trgovinskih saveza koji bi na kraju mogli da dovedu do slabljenja dominacije dolara. Možda je to jedan od razloga zašto je dolar za godinu dana izgubio oko 10% vrednosti u odnosu na evro.
Naravno, ovo je samo nagoveštaj šta bi se moglo desiti dolaru ako Evropska unija uspe da postane klimatski neutralna za dve do tri decenije, a Kina uspe da smanji neto emisije gasova staklene bašte na nulu do 2060. godine, precizira Handelsblat. Ostvarenje ovih klimatskih ciljeva znači ništa manje nego kraj naftne ere, a samim tim i kolaps jednog od glavnih stubova dominacije dolara.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
U Nemačkoj i mnogim drugim evropskim zemljama postoje jasni scenariji za postepeno ukidanje upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem u automobilima, kao i grejanja na naftu i gas. Čak će i industrija naći načina da bez nafte i gasa.
Uvezena fosilna goriva moraju se prvenstveno zameniti domaćom strujom iz vetra i sunca. Ako ova tranzicija bude uspešna i industrijska proizvodnja postane moguća bez odgovarajućih emisija gasova staklene bašte, ostatak sveta će morati da sledi njihov primer, a trgovina naftom vredna više milijardi dolara će biti istorija.
Potražnja za dolarima će opadati istim tempom kao i potražnja za naftom. To će dovesti do postepene devalvacije dolara. Tako će globalni energetski preokret biti strašan scenario ne samo za zemlje izvoznice nafte, već i, verovatno, za najveću ekonomiju na svetu, Sjedinjene Države. Bez održive tražnje za dolarom, biće nemoguće finansirati ogromne trgovinske i budžetske deficite SAD. Štaviše, to će doprineti rastu inflacije.
Ne možemo odbaciti ni strah da bi globalna energetska tranzicija mogla dovesti do nasilnih izbijanja u globalnom finansijskom sistemu. Međutim, razvoj će se odvijati tokom nekoliko decenija, tako da će, za razliku od sistema fiksnih kurseva, fleksibilna tržišta i kursevi moći da se prilagođavaju.
Nove valute kao što je indijska rupija verovatno će imati šansu da postanu globalna valuta. Ostaje da se vidi da li će Kina biti voljna da otvori svoja tržišta kapitala kako bi iskoristila prednosti široko prihvaćene valute — suprotna strana ovoga je što će se podvrgnuti oštrijoj proceni na otvorenom tržištu nego ranije.
Takođe je malo verovatno da će se SAD odreći svog dolara bez borbe, a prilagodljivost američke ekonomije je ogromna. Ako se oslanjanje Bajdenove administracije na pretvaranje američke ekonomije u globalnu elektranu zelene tehnologije, praćeno otvorenim protekcionizmom, visokim subvencijama, slabo prikrivenim pretnjama i ograničenjima uvoza, nestane, to bi moglo da stvori efekat povlačenja. Veliki tokovi kapitala iz celog sveta biće preusmereni u Sjedinjene Države, što će ublažiti problem pada petrodolara.
S druge strane, evro će imati šansu da ostane na površini samo ako, s jedne strane, energetska tranzicija bude uspešna, a sa druge strane, zemlje učesnice budu spremne da daju novi zamah evropskim integracijama i ostave na stranu nacionalne interese. U kontekstu nastupa populističkih partija, to, naravno, nije lak zadatak, priznaje autor članka. U stvari, nema alternative daljoj integraciji. U suprotnom, Evropa, evro i pojedine zemlje EU rizikuju da izgube svaki značaj u svetu, zaključuje nemački list Handelsblat.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
