U vremenu kada međunarodna javnost često gubi iz vida svakodnevicu malih zajednica, Arno Gujon odlučio je da progovori jasno i direktno.
U intervjuu za francuski list „Frontijer“, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju izneo je niz podataka koji osvetljavaju teško stanje u kojem se nalazi srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji.
Njegove reči nisu bile diplomatski ublažene, već sirove i direktne – kao da govore sa lica mesta.
Prema njegovim rečima, danas na Kosovu i Metohiji živi oko 100.000 Srba, što je svega pet odsto ukupnog stanovništva. Pre jednog veka, Srbi su činili većinu. Iza tog brojčanog pada krije se priča o egzodusu, pritiscima, nesigurnosti i dubokoj izolaciji.
Od 1999. godine, više od 250.000 Srba bilo je prinuđeno da napusti svoje domove. Samo u martu 2004. godine, u događajima koje su mnogi zapamtili po nasilju i razaranju, dodatnih 10.000 ljudi napustilo je svoje kuće, a uništeno je čak 150 pravoslavnih crkava i manastira.
Gujon nije ostao na brojkama. Oslikao je svakodnevicu – enklave u kojima žive Srbi svedene su na ulice, četvrti ili grupe kuća. Severni deo Kosova oko Mitrovice ostao je poslednje uporište.
No, čak i tu, pritisci rastu. Policijske kontrole, hapšenja bez jasnog osnova, administrativne blokade – sve to postaje nova svakodnevica. On je i sam, kako kaže, više puta bio zaustavljan bez ikakvog razloga, iako od 2004. vodi humanitarnu organizaciju „Solidarnost za Kosovo“.
Cilj, ističe Gujon, nije bio samo da se zaustavi pomoć, već i da se dodatno izoluje srpsko stanovništvo. Pritisak se ne vrši samo fizički – udarci dolaze i kroz institucije. Srpske škole i bolnice, koje funkcionišu uz podršku Beograda, sve su češće mete inspekcija i zatvaranja.
Nastavnici i lekari rade pod konstantnim pritiskom. Finansijski tokovi iz Srbije nailaze na administrativne barijere, dok lokalna albanska populacija sve češće sprovodi samoinicijativne akcije koje prolaze bez posledica.
Prema Gujonu, sve više porodica suočava se sa napadima, poniženjima, a neretko i pokušajima trovanja. Kuće su u više navrata paljene, škole vandalizovane, a događaji kada su prolaznici napadani iz automobila vatrenim oružjem, ostavili su dubok trag.
Deca koja su se igrala uz reku, malo dalje od granica svoje enklave, ubijena su pre nekoliko godina – podseća Gujon, ne ulazeći u detalje, ali ostavljajući dovoljno da slika bude jasna.
Uprkos svemu, većina tih ljudi želi da ostane – zbog korena, zbog vere, zbog identiteta. A upravo ti koreni često su na udaru. Od oko 1.000 pravoslavnih verskih objekata, mnogi su uništeni ili oskrnavljeni.
Manastiri poput Svetih Arhangela u Prizrenu ili Bogorodice Ljeviške, koja je upisana na listu svetske baštine UNESKO-a, svedoci su kulturne i duhovne vrednosti koja je pod stalnim pritiskom.
Gračanica i Pećka patrijaršija su i dalje pod pojačanim nadzorom – ne zbog posetilaca, već zbog straha da bi i one mogle postati mete.
Upravo iz tog razloga, kaže Gujon, osnovao je 2004. godine organizaciju „Solidarnost za Kosovo“. Tada je počeo da pomaže zajednicama koje su ostale same i napuštene. „Srpska vlada je uspela da održi određene strukture – bolnice, škole, centre za socijalnu pomoć – ali su i one sada pod napadima. Neki centri su već zatvoreni, bolnice se pretresaju“, navodi on.
Ono što je dodatno zabrinjavajuće jeste činjenica da, kako Gujon ističe, lokalne vlasti sve češće pokušavaju da u potpunosti prekinu institucionalne veze sa Beogradom. A to bi, ako se nastavi ovim tempom, značilo ne samo izolaciju, već i brisanje svakog traga o postojanju srpske zajednice u tom prostoru.
Ipak, uz sve što se događa, iz Gujonovih reči izbija odlučnost. On veruje da „Beograd neće odustati od povratka suvereniteta nad kolevkom svoje civilizacije“ i podseća da se svet danas menja brže nego ikada. Na toj mapi promena, možda i pitanje KiM više neće biti posmatrano kroz iste naočare kao ranije.
U svetu u kojem se istorija sve brže briše, preostaje pitanje: koliko još vremena ima zajednica koja opstaje isključivo zahvaljujući sopstvenoj volji da ostane – bezbedno i slobodno – na zemlji svojih predaka?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
