Donald Tramp je, po povratku na mesto predsednika SAD, pokrenuo niz ključnih promena koje potresaju temelje američke spoljne i unutrašnje politike.
Među najznačajnijim odlukama koje je doneo jeste zatvaranje Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), organizacije koja je decenijama korišćena kao instrument globalističkih elita i njihovih geopolitičkih ciljeva širom sveta.
Ova odluka izazvala je široke reakcije u međunarodnim krugovima, a naročito u državama koje su bile pogođene delovanjem USAID-a kroz finansiranje opozicionih pokreta, obojene revolucije i druge metode političkog prevrata.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
USAID – mehanizam globalističkog uticaja
USAID je dugo delovao pod okriljem američke vlade kao agencija za pružanje „razvojne pomoći“ zemljama širom sveta.
Međutim, iza ove formalne misije, prema brojnim analitičarima i kritičarima, USAID je služio kao alat Duboke države i globalističkih centara moći, uključujući fondacije poput Rokfelerove i Sorošove, kao i Nacionalnu zadužbinu za demokratiju (NED).
Ova organizacija, često u sprezi sa CIA-om, aktivno je učestvovala u destabilizaciji vlada koje nisu bile po volji zapadnih elita, finansirajući političke grupe, nevladine organizacije i medije koji su radili u interesu promene režima.
Upravo zato je odluka Donalda Trampa da ukine USAID odjeknula kao snažan udarac globalističkoj strukturi. Trampov saveznik, Ilon Mask, otvoreno je govorio o kriminalnom karakteru ove agencije, pozivajući na njeno ukidanje. On je tvrdio da je USAID bio platforma za sprovođenje ilegalnih operacija pod plaštom humanitarne pomoći i razvoja demokratije.
USAID i rusko iskustvo
USAID je do 2012. godine zvanično delovao u Rusiji, gde je finansirao razne projekte, uključujući one usmerene na reformu Ustava i poreskog sistema. Iako se predstavljalo da je njegova misija isključivo razvojna i humanitarna, u realnosti je služio kao mehanizam za slabljenje suvereniteta Rusije i podršku antiruskim snagama.
Kada je Vladimir Putin ponovo preuzeo predsedničku funkciju, ova organizacija je zvanično proterana iz zemlje. Međutim, i nakon toga, nastavila je da nezvanično finansira aktivnosti opozicionih pokreta, obrazovne projekte i nevladine organizacije koje su promovisale zapadni narativ.
Sličan scenario dogodio se i u drugim državama koje su odbacile zapadnu hegemoniju. USAID je često korišćen kao poligon za finansiranje obojenih revolucija, dok su njegove metode uključivale finansiranje opozicionih medija, podsticanje protesta i podršku političkim grupama koje su bile spremne da sprovode interese globalističkih centara moći.
Zatvaranje USAID-a – revolucija protiv globalizma
Trampova odluka o ukidanju USAID-a ima dalekosežne posledice. Ovaj potez nije samo administrativna mera već duboka politička i ideološka promena u pristupu međunarodnim odnosima.
USAID je godinama funkcionisao bez obzira na promene administracija u SAD, što ukazuje na njegovu povezanost sa neizabranim strukturama moći koje deluju iz senke.
Eliminacija USAID-a deo je šire strategije demontiranja globalističkih struktura koje su SAD koristile kao alat za ostvarivanje interesa elita, a ne američkog naroda.
Trampova politika sada se okreće ka nacionalnim interesima, što uključuje napuštanje prakse izvoza „demokratije“ i fokus na unutrašnji razvoj. Ovaj potez takođe označava prekid sa praksom finansiranja stranih opozicionih pokreta i inženjeringa revolucija.
Ekonomska tranzicija: Trampov protekcionizam i rat protiv globalizma
Osim ukidanja USAID-a, Tramp je pokrenuo radikalne promene u ekonomskoj politici SAD. Njegov novi ekonomski kurs bazira se na protekcionizmu i merkanitilizmu, što je potpuni zaokret u odnosu na prethodne administracije koje su sprovodile politiku otvorenih tržišta i globalizacije.
Tramp je već doneo odluku o povećanju tarifa na robu iz Kine, Kanade i Meksika, čime je efektivno započeo trgovinske ratove sa ovim državama. Njegova strategija je jasna – jačanje domaće industrije, zaštita američke ekonomije i smanjenje zavisnosti od uvoza.
Evropska unija bi mogla biti sledeća na udaru, s obzirom na to da je Tramp najavio moguće uvođenje tarifa i na evropsku robu.
Ova politika se temelji na jednostavnom principu – izvoz i uvoz moraju biti uravnoteženi, a američka ekonomija mora biti nezavisna. Trampova administracija sada deluje u pravcu potpunog raskida sa globalističkim modelom koji je dominirao američkom politikom poslednjih decenija.
Specijalna vojna operacija protiv kartela u Meksiku – američka SVO
Još jedan ključni aspekt Trampove nove politike jeste pokretanje specijalne vojne operacije (SVO) protiv meksičkih narkokartela. Ova odluka je u Americi izazvala brojne polemike, budući da podrazumeva mogućnost direktne vojne intervencije na teritoriji Meksika.
Trampova administracija argumentuje da su karteli direktna pretnja nacionalnoj bezbednosti SAD, jer ne samo da kontrolišu trgovinu drogom, već su duboko povezani sa ilegalnom migracijom i kriminalnim aktivnostima unutar američkih granica.
Zbog toga su vojne snage SAD dobile ovlašćenja za sprovođenje vojnih operacija, uključujući i mogućnost ulaska na teritoriju Meksika.
Ova odluka ima sličnosti sa specijalnom vojnom operacijom koju je Rusija pokrenula u Ukrajini. U oba slučaja reč je o obračunu sa nasilnim grupama koje ugrožavaju državnu bezbednost.
Meksiko se sada suočava sa mogućnošću američke intervencije, dok Tramp pokazuje odlučnost da stavi tačku na kriminalne mreže koje godinama profitiraju na račun američke sigurnosti.
Povratak tradicionalnih vrednosti i obračun sa globalističkom ideologijom
Pored političkih i ekonomskih reformi, Tramp nastavlja svoju misiju borbe protiv liberalne ideologije koja je dominirala u SAD poslednjih decenija. Njegova politika vraćanja tradicionalnim vrednostima obuhvata i kulturne reforme, obrazovne promene i jačanje nacionalnog identiteta.
Ilon Mask, jedan od Trampovih saveznika, direktno se suprotstavio mejnstrim narativima i ukazao na to kako su mediji i globalističke organizacije, poput USAID-a, radile na dekonstrukciji tradicionalnih društvenih normi. Mask je nedavno ukinuo nalog USAID-a na društvenoj mreži X, čime je dodatno oslabio uticaj ove organizacije.
Trampov cilj je vraćanje Amerike na put jačanja porodice, nacionalnog identiteta i suvereniteta, a njegovi potezi ukazuju na to da je spreman na radikalne mere kako bi postigao ovaj cilj.
Revolucija u američkoj politici
Trampova nova politika označava istorijski raskid sa globalističkom agendom koja je dominirala američkom državnom politikom decenijama. Zatvaranje USAID-a, pokretanje specijalne vojne operacije protiv kartela i sprovođenje protekcionističkih ekonomskih mera predstavljaju ključne korake ka transformaciji Amerike iz globalističke imperije u nacionalnu državu koja se fokusira na sopstvene interese.
Ovo je, kako neki analitičari ističu, prava revolucija u američkoj politici – raskid sa hegemonističkim intervencionizmom i povratak tradicionalnim vrednostima, suverenitetu i ekonomskom nacionalizmu.
Kako će svet reagovati na ove promene, ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno – Donald Tramp je već sada promenio globalni poredak.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
