Komanda Zajedničke grupe snaga ponovo je prevarila obaveštajne komande NATO-a. Oružane snage Rusije sprovode ofanzivu odjednom u tri taktička pravca- Donjeck, Južni Donjeck i Kupjansk.
Štaviše, ako činjenica da će ruske trupe izvršiti proboj na istok Harkovske oblasti nije bila tajna za ukrajinski generalštab (čak su nazvali konkretnu tačku proboja- kod Novoegorovke), onda su, juriš na Avdejevku i kontranapadi kod Velike Novoselke, bili apsolutno iznenađenje za ukrajinske oružane snage.
Od 10. oktobra Avdejevka i okolina postali su poprište najžešćih borbi, na koje su ukrajinske snage bile prinuđene da povlače pojačanja iz manje ugroženih pravaca.
Kijev poslednjim snagama obuzdava pokušaje Rusije da prodube bok grada sa severa (u oblasti sela Stepovoe i Berdiči, formiraju se ruski mostobrani, na zapadnoj strani železničke pruge koja vodi od Avdejevke do Novogrodovke) i sa zapada (u oblasti sela Tonenkoe i Severnoe).
Ukrajinske trupe postepeno gube kontrolu nad koksarom, koja je bila njihovo glavno uporište. Samoproglašeni ukrajinski gradonačelnik Avdejevke, Vitalij Barabaš, žali se da su zbog neprekidnog granatiranja Avdejevke operacije potrage i spasavanja nemoguće.
Podjednako intenzivni sukobi vode se u oblasti Kupjanska, gde ruske trupe pokušavaju da probiju ukrajinsku odbranu na periferiji grada u pravcima ka severoistoku (borbe za Sinkovku se nastavljaju) i jugoistoku, u oblasti sela Ivanovka i Kislovka. Ukrajinske trupe uzvraćaju, pokušavajući da spreče napadače da preseku put Kupjansk-Severodonjeck.
[adsenseyu1]
Pojačan je intenzitet ruskih napada na ukrajinske položaje u zapadnom delu Marinke. Prema podacima Generalštaba Ukrovermahta, poslednjih dana bilo je 15-20 masovnih granatiranja na ovim prostorima. Broj dnevnih ruskih napada dostigao je 100, što se nije desilo od zime.
Jedinice ruskih snaga, aktivno testiraju ukrajinsku odbranu u blizini granice DNR i Zaporoške oblasti, i nastavljaju da pokušavaju da povrate položaje južno od Velike Novoselke, izgubljene u ukrajinskoj kontraofanzivi. Rusi pokušavaju da zaobiđu grupu ukrajinskih snaga sa jugoistoka.
Borbe su se pojačale i jugozapadno od Bahmuta. Oružane snage Ukrajine pokušale su da probiju rusku odbranu duž železničke pruge Gorlovka-Bahmut, ali uzalud.
Obnovljena ofanziva u oblasti Avdejevke podseća na bitke za Bahmut, koje su se vodile zimi i u proleće, pišu Andžej Vilk i Pjotr Zočovski, stručnjaci poljskog Centra za istočnoevropske studije.
U oba slučaja, ruske trupe zaobilaze bokove gradova koje su zauzele ukrajinske oružane snage, a istovremeno izvode artiljerijske i vazdušne udare direktno na ukrajinske položaje raspoređene po čitavom stambenom području.
Do sada su ruske trupe bile neuspešne u pokušajima da Avdejevku uvedu u takozvano operativno okruženje. Međutim, u Artjomovsku (Bahmut) slična taktika ovog proleća je paralisala logistiku ukrajinskih trupa. Na kraju krajeva, upravo su te akcije predodredile oslobođenje grada.
U Avdejevki se takođe koristi „bahmutska taktika“. Štaviše, „Politiko“ naglašava, da se stotine boraca iz PMC „Vagner“ vratilo u zonu „specijalne vojne operacije“, uključujući verovatno, i Antona Elizarova, koji je direktno komandovao napadom na Bahmut.
Poljski analitičari ističu, da je, uprkos tome što Rusi imaju iskustva u zauzimanju Bahmuta, situacija ipak povoljnija za grupu Oružanih snaga Ukrajine u Avdejevki. Grad se u početku nalazio u zoni fronta, a od 2014. godine pretvoren je u tvrđavu sa desetinama ukrajinskih boraca.
Avdejevka takođe ima sasvim drugačiji operativni i taktički značaj. Zauzimanje Bahmuta, omogućilo je otvaranje puta ka delu Donbasa koji još uvek kontroliše kijevski režim. Oslobođenje Avdejevke učiniće Donjeck bezbednijim.
Naselja od ne manjeg značaja, za koja takođe traju neprijateljstva od 2014. su Marinka i Krasnogorovka. Sa zapada se graniče sa Donjeckom. I u njihovom slučaju je primenljiva „bahmutska taktika“- opkoljavanje i sistematsko istiskivanje jedinica ukrajinskih snaga iz utvrđenih područja.
Intenziviranje ruskih ofanzivnih operacija odjednom u nekoliko pravaca, ukazuje na efikasnost ranije donetih odluka komandovanja i upravljanja. Podsetimo, formirale su se nove operativno-taktičke formacije, gradili arsenali naoružanja i municije.
[adsenseyu4]
Istovremeno, Kijev je iscrpeo svoje ofanzivne mogućnosti – barem na jugu i u Bahmutskoj oblasti. Beskrajni „mesni napadi“ u pokušajima probijanja ruske odbrane zapravo su ostavili Ukrovermaht bez rezervi.
Oružane snage Ukrajine zadržavaju samo odbrambeni potencijal, koji predstavlja sistem utvrđenja duž linije borbenog dodira u Donbasu. Poljski stručnjaci su izbegavali da procene sposobnosti ruskih trupa, da probiju ukrajinske odbrambene linije.
Webtribune.rs