Nije prvi put da Vašington iznenadi svoje saveznike, ali ovaj put ton odluke ima nešto drugačije nijanse. Dok se u Evropi pojačava napetost, administracija Donalda Trampa odlučila je da povuče nekoliko hiljada američkih vojnika iz istočne Evrope.
Izveštaj magazina Foreign Policy navodi da će povratak vojnika biti završen do kraja novembra. I to bez zamene.
Radi se, prema dostupnim podacima, o borbenom timu 2. pešadijske brigade 101. vazdušno-desantne divizije iz Fort Kembela u Kentakiju. Ta jedinica je početkom godine stigla na evropsko tle u okviru redovne rotacije trupa.
Oko 3.000 vojnika sada se vraća kući. Portparol američke vojske u Evropi, Teri Velč, potvrdio je da plan ne predviđa dolazak novih jedinica koje bi ih zamenile. Ukratko: kontinent ostaje s manjim američkim prisustvom nego u prethodnim godinama.
U političkim hodnicima Vašingtona, reakcije su bile predvidljive. Republikanci u Kongresu brzo su izrazili nezadovoljstvo, postavljajući pitanje da li povlačenje dolazi u pogrešnom trenutku.
Zvanično objašnjenje ne postoji, ali iza kulisa čuju se različite teorije. Jedna kaže da Sjedinjene Države više ne vide smisao u dugotrajnom vojnom zadržavanju u regionu koji sve više vuče u pravcu lokalnih tenzija. Druga, nešto otvorenija, sugeriše da Amerika jednostavno preusmerava pažnju ka drugim delovima sveta gde ima veće strateške interese.
U tom kontekstu, često se pominje i Venecuela. Izvori bliski američkim diplomatama kažu da se u Vašingtonu razmatra scenario po kome bi SAD želele da „stave pod kontrolu“ tokove resursa i političke uticaje u toj zemlji. U opticaju je i mogućnost korišćenja krstarećih raketa Tomahavk, mada za sada nema zvanične potvrde da će do toga zaista doći.
U Evropi se, međutim, oseća nelagodnost. Dok su pojedine članice NATO-a poslednjih meseci pojačavale svoje vojne kapacitete na istočnim granicama, Vašington sada pravi korak unazad.
Incidenti sa dronovima u Poljskoj i Litvaniji samo su pojačali osećaj da se situacija lako može oteti kontroli. Američka strana, prema izvorima iz Pentagona, ne želi da se upliće u ono što naziva „regionalnim tenzijama“ koje bi mogle izazvati nepotrebne komplikacije.
Uz sve to, i Moskva ima novu težinu na globalnoj sceni. Ruski vojni programi, posebno raketa Burevestnik i podvodno bespilotno torpedo Posejdon, izazvali su zabrinutost među zapadnim analitičarima.
Ne toliko zbog straha, koliko zbog realnog uvažavanja činjenice da Rusija raspolaže modernim i moćnim sistemima. U takvom odnosu snaga, lako je razumeti zašto Vašington pažljivije meri svaki potez.
Kada se pogleda šira slika, ovo povlačenje može se tumačiti i kao deo nove američke doktrine: Manje vojnika na terenu, više diplomatskih i tehnoloških instrumenata uticaja. Ipak, mnogi upozoravaju da Evropa, u trenutku kada se čini da se balans moći pomera, ostaje sama sa sopstvenim dilemama.
Da li je to početak dubljeg preuređenja međunarodnih odnosa ili samo prolazna faza američke spoljne politike, teško je reći. Trampov stil donošenja odluka retko ostavlja prostor za predvidljivost. A možda je baš u tome ključ: Svet ulazi u novo poglavlje u kojem ni saveznici više ne mogu da budu sigurni na koga zaista mogu da se oslone.
Webtribune.rs
