Raskid ugovora između Rusije i Sirije o upravljanju lukom Tartus predstavlja ključnu promenu u odnosima Damaska i Moskve, kao i važan geopolitički signal.
Prema rečima vojnog eksperta Jurija Ljamina, ova odluka ukazuje na strateške pokušaje trenutne sirijske vlasti da se približe Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama, sa ciljem ublažavanja ekonomskih sankcija i privlačenja stranih investicija.
Sirija je tokom višegodišnjeg građanskog rata bila oslonjena na podršku Rusije, koja je pružila ključnu vojnu i ekonomsku pomoć.
Međutim, odluka o raskidu ugovora sa ruskom kompanijom Strojtransgaz, koja je upravljala lukom Tartus od 2019. godine, ukazuje na promenu u politici Damaska.
Jurij Ljamin smatra da trenutne sirijske vlasti pokušavaju da zadobiju naklonost Zapada, što se može objasniti željom za ekonomskim olakšicama.
„Sirijske vlasti žele da grade mostove sa Evropskom unijom i SAD-om, u nadi da će ublažiti režim sankcija“, navodi Ljamin. Dodaje i da je Damask svestan značaja investicija iz Zapadnih zemalja, ali i mogućnosti saradnje sa Turskom, s obzirom na uticaj Ankare u regionu.
Sporazum potpisan 2019. godine predviđao je da ruska kompanija upravlja lukom Tartus 49 godina, uz ulaganje od preko 500 miliona dolara u modernizaciju infrastrukture. Prema najnovijim informacijama, sirijske vlasti su odlučile da prekinu saradnju, navodeći kao razlog potrebu da sav prihod od lučkih aktivnosti ostane u interesu sirijske države.
Raskid ugovora otvara nekoliko ključnih pitanja:
Ekonomska opravdanost – Sirijske vlasti tvrde da će prihod od luke sada biti iskorišćen za modernizaciju zastarele opreme i razvoj domaće infrastrukture. Ovo bi moglo imati pozitivan efekat na lokalnu ekonomiju, ali ostaje pitanje koliko će Damask biti u stanju da bez stranih investicija unapredi luku.
Politički signali – Raskid ugovora se vidi kao pokušaj Damaska da umanji ruski uticaj u Siriji, bez potpunog prekidanja odnosa. Jurij Ljamin napominje da Damask ne želi direktan raskid sa Moskvom, već preduzima korake koji bi primorali Rusiju da povuče deo svojih snaga iz zemlje.
Uticaj na odnose s Moskvom – Ova odluka verovatno će biti negativno primljena u Moskvi, koja je uložila značajna sredstva i resurse u podršku sirijskom režimu tokom konflikta. Rusija bi mogla smatrati ovaj potez Damaska izdajom prethodno bliskih odnosa.
Damask, suočen sa teškom ekonomskom situacijom i višegodišnjim sankcijama, traži načine da ojača svoj položaj na međunarodnoj sceni. Raskid ugovora s Rusijom može se tumačiti i kao signal Zapadu da je Sirija spremna na kompromis kako bi dobila ekonomsku pomoć.
Pored toga, povećan uticaj Turske u regionu dodatno komplikuje situaciju. Ankara ima ključni geopolitički interes u Siriji, a Damask bi mogao pokušati da privuče turski kapital kao deo strategije za diversifikaciju spoljnopolitičkih odnosa.
Luka Tartus ima veliki strateški značaj za Rusiju, ne samo zbog svoje geografske pozicije na Sredozemnom moru, već i kao ključna baza za rusku vojnu prisutnost u regionu. Njeno gubitak ili smanjenje ruskog uticaja u luci predstavlja značajan udarac za ruske interese na Bliskom istoku.
Prema rečima direktora carinskog odeljenja Tartusa, Rijada Džudija, sav prihod od lučkih aktivnosti sada će biti iskorišćen za potrebe sirijske države. Ovaj potez ukazuje na želju Damaska da povrati potpunu kontrolu nad infrastrukturom koja ima ključnu ulogu u trgovini i snabdevanju zemlje.
Odluka sirijskih vlasti da raskinu ugovor sa Rusijom o upravljanju lukom Tartus simbolizuje promenu u dinamici odnosa između Damaska i Moskve.
Dok Sirija traži načine da se približi Zapadu i privuče investicije, ovaj potez može imati ozbiljne posledice po njene odnose s Rusijom, koja je bila ključni saveznik tokom sirijskog građanskog rata.
Geopolitička situacija u regionu ostaje složena, a budući potezi Damaska biće od velikog značaja za oblikovanje međunarodnih odnosa na Bliskom istoku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
