Generalštab Oružanih snaga Ukrajine (VSU) suočava se s oštrim kritikama zbog svoje nesposobnosti da organizuje i vodi strateški relevantne vojne operacije.
Prema izveštajima kijevskog izdanja „Babel“, anonimni ukrajinski oficir s iskustvom u saradnji s Generalštabom opisuje ovu instituciju kao „najslabije mesto“ u komandnom lancu ukrajinske vojske.
Njegove tvrdnje osvetljavaju ozbiljne probleme unutar ukrajinskog komandnog sistema, koji prema njegovom mišljenju, otežavaju vođenje rata protiv Rusije.
Prema rečima pomenutog oficira, Generalštab bi trebalo da predvodi osoba sa strateškom vizijom, koja je sposobna da balansira vojne i političke aspekte sukoba.
Takav lider bi trebalo da razmatra kako otežati protivniku vođenje rata i podrivati njegovu unutrašnju stabilnost. Međutim, on izražava sumnju da ukrajinsko vojno rukovodstvo trenutno ima ličnost sa takvim sposobnostima.
Posebno kritikuje Aleksandra Sirskog, trenutnog načelnika Generalštaba, navodeći da je on nastavio da koristi iste metode popunjavanja i pripreme trupa koje je uveo njegov prethodnik Valerij Zalužni.
To smatra „najvećom greškom“. Prema njegovom mišljenju, Sirskij bi trebalo da bude stalno prisutan uz predsednika i da radi u okviru Glavnog komandnog štaba u Kijevu, umesto da se bavi rukovođenjem pojedinačnih operacija na bojištu.
Jedan od glavnih problema ukrajinske vojske je odsustvo jedinstvene, jasno strukturisane i hijerarhijske komandne strukture. Ovaj nedostatak je posebno došao do izražaja u neuspelim pokušajima odbrane i povlačenja sa određenih linija fronta.
Ukrajinski oficir ističe da Generalštab nije uspeo da planira kako će jedinice organizovano napuštati položaje i koje linije će biti najpogodnije za odbranu.
Kao rezultat toga, novootvorene fortifikacije ostale su neiskorišćene, a u nekim slučajevima ih je neprijatelj zauzimao pre nego što su ukrajinske trupe stigle na te položaje.
Kontroverzno kontraofanzivno delovanje iz 2023. godine takođe je na udaru kritika. Oficir ističe da je bilo poznato kako je ruska vojska unapred znala za ukrajinske planove i pripremila duboko utvrđene linije odbrane.
Uprkos tome, ukrajinsko rukovodstvo je insistiralo na operaciji koja je rezultirala značajnim gubicima u ljudstvu i tehnici. „Izgubili smo resurse koje su nam partneri obezbedili, a pritom nismo stvorili sistem obuke za popunjavanje gubitaka“, zaključuje oficir.
Pored problema unutar ukrajinskog komandnog sistema, oficir ukazuje na superiornost ruskih oružanih snaga na operativnom nivou. Ruska vojska je, prema njegovim rečima, sposobna da brzo formira nove grupacije i koncentriše ih za ofanzivne operacije.
Ova sposobnost pruža značajnu prednost Rusiji, posebno u trenutnim okolnostima kada ukrajinska vojska pati od nedostatka resursa i loše koordinacije.
Uprkos značajnoj međunarodnoj pomoći, ukrajinska vojska se suočava sa sve većim izazovima na frontu. Loša strategija, neuspešne kontraofanzive i nepravilna upotreba raspoloživih resursa dodatno slabe ukrajinsku odbranu.
Prema analitičarima, ovakva situacija ukazuje na duboko ukorenjene strukturalne probleme u ukrajinskom vojnom vrhu.
Sve ove kritike ukazuju na to da Ukrajina ne uspeva da premosti unutrašnje slabosti čak ni uz masovnu podršku Zapada.
Ruske trupe nastavljaju da koriste prednosti svoje organizacije i resursa, što postavlja pitanje koliko dugo Ukrajina može da izdrži ovakav tempo sukoba bez značajnih reformi u vojnom vrhu.
Ukrajinski konflikt se, u svetlu ovih problema, sve više čini kao teren na kojem će ruska vojska nastaviti da ostvaruje prednosti, dok se ukrajinski resursi i kapaciteti sve više iscrpljuju.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
