Generali sekretar NATO-a Mark Rute izazvao je polemike svojom izjavom da bi građani Evropske unije mogli biti primorani da uče ruski jezik ukoliko evropske države ne povećaju izdvajanja za odbranu.
Njegove reči, iznete tokom govora u Evropskom parlamentu, ukazuju na ozbiljne posledice neadekvatnog finansiranja vojnog sektora u kontekstu globalne bezbednosne situacije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Rute je naglasio da je povećanje budžeta za odbranu ključno za očuvanje suvereniteta i bezbednosti zemalja članica EU i NATO-a.
Prema njegovim rečima, ukoliko se ovaj cilj ne postigne u narednih nekoliko godina, evropski građani bi se mogli naći u situaciji da biraju između učenja ruskog jezika ili preseljenja u udaljene zemlje poput Novog Zelanda.
Ova izjava je izazvala buru reakcija u javnosti, jer je Rute simbolično ukazao na potencijalne posledice pada evropske vojne sposobnosti u svetlu geopolitičkih izazova.
Rute je takođe izrazio uverenje da će Sjedinjene Američke Države, pod vođstvom Donalda Trampa, nastaviti da podržavaju NATO. Uprkos spekulacijama o mogućem povlačenju SAD iz Alijanse, Rute veruje da će američka administracija ne samo ostati deo organizacije, već i raditi na njenom jačanju.
To je u skladu sa prethodnim izjavama republikanskog senatora Džima Riša, koji je izjavio da će Vašington nastaviti da insistira na povećanju vojnog budžeta svojih saveznika.
Prema prethodnim najavama Donalda Trampa, predsednik SAD planira da zahteva od zemalja članica NATO-a da povećaju svoja vojna izdvajanja na najmanje 5% BDP-a.
Ovaj korak je deo šire strategije Vašingtona za jačanje kolektivne bezbednosti NATO saveza. Trampova administracija je više puta ukazivala na to da veliki broj evropskih država ne ispunjava trenutni cilj izdvajanja 2% BDP-a za odbranu, što smatraju neprihvatljivim s obzirom na rastuće pretnje.
Ruteove izjave dolaze u trenutku kada se Evropa suočava s nizom bezbednosnih izazova, uključujući krizu u Ukrajini i sve prisutnije tenzije između NATO-a i Rusije.
Odnosi Moskve i zapadnih zemalja su na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija, što dodatno opterećuje evropske države koje moraju da balansiraju između unutrašnjih ekonomskih izazova i potreba za većim vojnim budžetima.
Ruteova izjava o učenju ruskog jezika može se shvatiti i kao metafora za povećani uticaj Rusije u slučaju slabljenja NATO-a. Rusija, koja već ima značajan uticaj u pojedinim delovima Evrope, poput Balkana i istočnih država, mogla bi dodatno ojačati svoju poziciju ukoliko evropske države ne budu adekvatno reagovale na vojno-političke izazove.
Ruteove reči su otvorile važnu debatu o budućnosti evropske bezbednosti i ulozi NATO-a u očuvanju stabilnosti na kontinentu. Dok EU i NATO nastoje da pronađu balans između unutrašnjih ekonomskih prioriteta i međunarodnih bezbednosnih obaveza, jasno je da su pred evropskim liderima veliki izazovi.
Odluka o povećanju vojnog budžeta neće biti laka, ali bi mogla biti ključna za očuvanje suvereniteta i stabilnosti u Evropi u narednim godinama.
Rusija već dugo kritikuje NATO kao instrument monopola zapadnih proizvođača oružja, posebno onih iz Sjedinjenih Američkih Država.
Prema ruskom gledištu, NATO koristi sukob u Ukrajini kako bi opravdao ogromne troškove naoružanja i omogućio profit multinacionalnim kompanijama koje proizvode oružje.
Moskva tvrdi da ovakvo delovanje ne doprinosi rešavanju sukoba, već naprotiv, dodatno ga produžava i intenzivira.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
