Bivši vrhovni komandant NATO Vesli Klark izjavio je da bi nedavni sporazum o ekonomskoj normalizaciji između Beograda i Prištine, ukoliko bude sproveden, mogao bi biti izuzetno koristan za ekonomije obe strane i šireg Balkana, ali samo ukoliko bude smanjen uticaj koji Kina i Rusija imaju u regionu.
Klark, koji je vodio NATO operaciju bombardovanja Srbije 1999. godine, rekao je za Glas Amerike da je svaka prilika za pregovore, naročito pod pokroviteljstvom SAD, pozitivan korak, isto kao što je svaka mogućnost za preduzimanje mera u cilju ekonomskog razvoja takođe povoljna okolnost.
„Međutim, reč je o procesu koji traje skoro dve decenije i ujedno je opterećen mnoštvom poteškoća, koje su i dalje daleko od rešenja“, rekao je Klark.
Prema njegovim rečima, svaka zemlja mora da bude oprezna kada je reč o prihvatanju stranog vlasništva nad njenom imovinom.
UDARNA VEST – IŠČENKO: Ruska vojska će počistiti Turke bez milosti u Nagorno – Karabahu AKO SE OVO DOGODIhttps://t.co/Ts3KJLCLek
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 1, 2020
„Kada je reč o stranom investitoru koji nudi sredstva u skladu sa uobičajenim pravilima poslovanja, situacija je u redu. Međutim, vrlo pažljivo pratim obrazac stranih investicije koje u Srbiju dolaze iz Rusije, Kine i još nekih zemalja. Pratim i političke posledice tih ulaganja. Verujem da bi vlada Kosova trebalo da vodi računa o tome i u sopstvenoj politici“, rekao je on.
Upitan da prokomentariše pristupa spskog predsednika Aleksandra Vučića, koji podrazumeva Vašington, Brisel, Peking i Moskvu, Klark kaže da je za Srbiju to možda izvodljivo samo ako Vučić uz pomoć svojih bezbednosnih službi može da kontroliše uticaj stranih investitora.
„Međutim, to je po meni ‘igra na vrlo klizavoj padini’. Kada Rusija i Kina investiraju, one zauzvrat očekuju određeni politički ustupak. Takav pristup je problematičan i sa stanovišta Evropske unije“, rekao je on.
Kako kaže, posebna teškoća u bržem napredovanju regiona jeste nastojanje Kremlja da zapadni Balkan u celini pretvori u svoju sferu interesa, što je politika Kremlja još od početka oružanih sukoba u regionu tokom 1990-tih.
Kao primer naveo je svoje razgovore sa ruskim generalima u vreme mirovnih pregovora o Bosni i Hercegovini, 1995. godine u Moskvi.
„Želeo sam da iskoristim priliku i posetim ruske generale sa kojima sam vodio razgovore prethodne godine. Međutim, dočekan sam rečima: ‘Hej, dolaziš u naš deo Evrope’. Po njima, zapadni Balkan je ruska sfera interesa, koju oni žele da povrate i kontrolišu. A kada jednom preuzmu kontrolu, drugima uskraćuju prerogative slobode“, ocenjuje Klark.
(Tanjug)
