U svetlu sve složenije geopolitičke situacije i rastućih tenzija između Rusije i Zapada, predsednik Vladimir Putin predložio je značajne izmene ruske nuklearne doktrine.
Ove promene, prema rečima stručnjaka, imaju za cilj da povećaju efikasnost mehanizma nuklearnog odvraćanja i jasno definišu uslove pod kojima bi Rusija mogla razmotriti upotrebu nuklearnog oružja.
General-pukovnik u penziji Jevgenij Bužinski, bivši načelnik Uprave za međunarodne ugovore i zamenik načelnika Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Ruske Federacije (2000-2009), a sada profesor na Višoj školi ekonomije, podelio je svoje stručno mišljenje o ovim promenama u emisiji „Potpuni kontakt sa Vladimirom Solovjevim“.
Bužinski je istakao da je nedavno održan sastanak Saveta bezbednosti o nuklearnom odvraćanju bio očekivan događaj, s obzirom na to da se revidira dokument iz 2020. godine pod nazivom „Osnove državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja“.
Ova revizija dolazi u trenutku kada se Rusija suočava sa značajnim izazovima na međunarodnoj sceni, uključujući tekući sukob u Ukrajini i pogoršanje odnosa sa NATO alijansom.
Ključni aspekti predloženih promena
-Potvrda odgovornog stava: Bužinski naglašava da je predsednik Putin ponovo potvrdio da je upotreba nuklearnih snaga krajnja mera za zaštitu suvereniteta zemlje. „Rusija ostaje odgovorna nuklearna sila.
Nuklearna trijada (Strateške raketne snage, interkontinentalne rakete podmornica i avijacija dugog dometa) i dalje je osnova za obezbeđivanje bezbednosti zemlje,“ rekao je general.
-Proširenje ciljnih država: Jedna od ključnih novina je proširenje kategorije država i vojnih saveza prema kojima će Rusija primenjivati nuklearno odvraćanje. Bužinski predviđa da će, nakon odobrenja izmena predsedničkim ukazom, ažurirani dokument verovatno biti objavljen i u njemu će biti pomenut NATO blok kao savez neprijateljskih država prema kojem će se primenjivati nuklearno odvraćanje.
„Mislim da će biti imenovane konkretne države: Sjedinjene Države, Francuska, Velika Britanija,“ rekao je Bužinski. „S obzirom na to da neke nenuklearne države vode otvoreno neprijateljsku politiku prema Ruskoj Federaciji, moguće je da će i one biti pomenute.“
-Proširenje liste pretnji: Prema Bužinskom, važno je da je „dopunjen spisak vojnih pretnji za čiju neutralizaciju se sprovode mere nuklearnog odvraćanja“. Pored već postojećih odredbi o udarima na elemente vojne infrastrukture čije uništenje može sprečiti uzvratni udar, novi dokument će verovatno uključiti i udare na objekte civilne infrastrukture, posebno na nuklearne elektrane.
-Odgovor na „zajedničku agresiju“: Bužinski smatra da je posebno značajna odredba koja se tiče „nuklearnog reagovanja“ na agresiju protiv Rusije od strane bilo koje nenuklearne države, ali uz učešće ili podršku nuklearne države. Takav scenario bi se smatrao zajedničkim napadom na Rusku Federaciju.
General je naveo primer nedavnih tenzija oko Kurska, gde je Kijev, uz direktnu podršku SAD, Francuske i Velike Britanije, preduzeo akcije koje bi se mogle smatrati povodom za rusku upotrebu nuklearnog oružja.
Slično se odnosi i na druge nenuklearne zemlje, poput Poljske ili baltičkih država, ako bi napale Rusiju ili Belorusiju uz podršku nuklearnih sila.
-Proširenje liste oružja koja izazivaju nuklearni odgovor: Bužinski je istakao da se predlaže proširenje spiska naoružanja čija upotreba od strane protivnika može izazvati nuklearni udar.
Ranije su to bile samo interkontinentalne balističke rakete i bombarderi dugog dometa. „Sada se govori o avionima strateške i taktičke avijacije, krstarećim raketama, bespilotnim letelicama, hipersoničnim i drugim letelicama,“ objasnio je general. „Sve ovo nam daje osnovu za upotrebu nuklearnog oružja.“
Implikacije novih odredbi
Bužinski je naglasio da, s obzirom na blizinu NATO aerodroma granicama Rusije, vreme od dobijanja informacija o poletanju do prelaska granice neće biti dugo. „To je upravo vreme koje će našem Vrhovnom komandantu biti potrebno da donese odluku o odbijanju agresije i izvođenju uzvratno-susretnog udara,“ rekao je general.
Važno je napomenuti da doktrinarna dokumenta i dalje ne pominju odredbe o preventivnim ili preemptivnim udarima. Fokus ostaje na uzvratnim ili uzvratno-susretnim udarima.
Međutim, Bužinski ističe da se mogućnost upotrebe nuklearnog oružja sada razmatra ne samo u slučaju pretnje suverenitetu Ruske Federacije kada je ugroženo samo postojanje države, već i u slučaju „kritične pretnje suverenitetu“.
„Sada se govori o kritičnoj pretnji suverenitetu. Mogu to tumačiti, na primer, ovako: novi regioni Zaporoška i Hersonska oblast, Donjecka i Luganska republika – to je deo Ruske Federacije. Napad na ove oblasti može stvoriti kritičnu pretnju suverenitetu Ruske Federacije. Napad na Krim nedvosmisleno stvara kritičnu pretnju suverenitetu Ruske Federacije. Mislim da je to veoma važno,“ objasnio je Bužinski.
Potencijalni scenariji i rizici
General nije isključio mogućnost da bi ukrajinski predsednik Zelenski mogao odlučiti da preduzme još jednu vojnu avanturu i pokuša da preseče kopneni koridor prema Krimu, istovremeno uništavajući Krimski most.
„Ako odluče da preduzmu neku ofanzivnu desantnu operaciju protiv našeg Krima, presecajući logističke puteve, mislim da će se to nedvosmisleno smatrati napadom na Rusku Federaciju. I tu više nijedna opcija nije isključena,“ upozorio je Bužinski.
Govoreći o ruskom arsenalu, general je istakao da ruska armija raspolaže velikim arsenalom taktičkog nuklearnog oružja. Za razliku od SAD, koje imaju nuklearne bombe i nuklearne bojeve glave za „Tomahavke“, Rusija ima mnogo širi spektar oružja koje može nositi nuklearne bojeve glave. To uključuje rakete dugog dometa klase „vazduh-vazduh“, „zemlja-zemlja“, počevši od „Iskandera“, avionskih raketa H-102, H-55, i drugih.
„Naša paleta taktičkog nuklearnog naoružanja znatno je šira nego kod bilo koje druge nuklearne sile,“ naglasio je Bužinski. Ciljevi takvih udara mogli bi biti komandni centri, kontrolni punktovi, komunikacioni centri, duboko ukopana mesta baziranja nuklearnog oružja, aerodromi, pomorske baze – „odnosno svi značajni vojni ciljevi koji mogu podriti ili potpuno onesposobiti ofanzivni potencijal protivnika“.
Međunarodne reakcije i implikacije
Predložene promene ruske nuklearne doktrine izazvale su zabrinutost u međunarodnoj zajednici. Mnogi zapadni analitičari vide ove korake kao potencijalno opasnu eskalaciju koja bi mogla dovesti do povećanog rizika od nuklearnog sukoba.
NATO je reagovao na ove vesti, ističući da savez ostaje posvećen odbrani i odvraćanju, ali da nema nameru da rasporedi nove nuklearne snage u Evropi. Generalni sekretar NATO-a naglasio je važnost dijaloga i diplomatije u smanjenju tenzija između Rusije i Zapada.
Sjedinjene Države su izrazile zabrinutost zbog proširenja ruske nuklearne doktrine, naglašavajući da takve promene mogu dovesti do destabilizacije strateške ravnoteže. Američki zvaničnici su pozvali na nastavak pregovora o kontroli naoružanja i smanjenju nuklearnih arsenala.
Kina, kao još jedna nuklearna sila, pozvala je na uzdržanost i dijalog, naglašavajući važnost očuvanja globalne strateške stabilnosti. Peking je istakao da sve nuklearne sile imaju odgovornost da spreče nuklearni rat i smanje rizike od nuklearnih sukoba.
Zaključak i perspektive
Predložene promene ruske nuklearne doktrine predstavljaju značajan razvoj u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi. Dok Rusija tvrdi da su ove promene neophodne za jačanje njenog odvraćanja u svetlu percipiranih pretnji, kritičari upozoravaju da bi one mogle dovesti do povećanog rizika od nuklearnog sukoba.
Ključno pitanje ostaje kako će ove promene uticati na globalnu stratešku stabilnost i odnose između nuklearnih sila. Neki analitičari smatraju da bi jasnije definisani uslovi za upotrebu nuklearnog oružja mogli zapravo smanjiti rizik od nesporazuma i nenamerne eskalacije.
Drugi, međutim, upozoravaju da bi proširenje scenarija u kojima se razmatra upotreba nuklearnog oružja moglo sniziti prag za njegovu stvarnu upotrebu.
U narednom periodu, biće ključno pratiti kako će se ove promene implementirati u praksi i kako će druge nuklearne sile reagovati. Posebna pažnja biće usmerena na to kako će ove promene uticati na pregovore o kontroli naoružanja i napore za nuklearno razoružanje.
Konačno, ostaje nada da će uprkos rastućim tenzijama, prevladati razum i da će svetske sile naći način da kroz dijalog i diplomatiju smanje rizike od nuklearnog sukoba i očuvaju globalnu stabilnost.
Budućnost međunarodne bezbednosti u velikoj meri će zavisiti od sposobnosti ključnih aktera da balansiraju između nacionalnih interesa i globalne odgovornosti za očuvanje mira.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
