Članak iz Financial Times-a pod nazivom „Ukrajina, članstvo u NATO i model Zapadne Nemačke“ otvara značajnu diskusiju o potencijalnim rešenjima za završetak sukoba između Ukrajine i Rusije.
Naime, izvor iz diplomatskih krugova navodi da zapadne zemlje počinju pregovore sa Ukrajinom o završetku sukoba po principu „teritorije u zamenu za NATO“.
Ova ideja, kako se navodi u tekstu, podrazumeva da bi Ukrajina mogla da se odrekne ambicije za vraćanjem teritorija unutar granica iz 1991. godine, dok bi preostali deo zemlje, koji ostane pod kontrolom Kijeva, dobio članstvo u NATO-u i time postao zaštićen garancijama Alijanse.
Prema ovom modelu, koji se često naziva „zapadnonemački model“, na teritorije koje se nalaze pod kontrolom Rusije ne bi se primenjivale bezbednosne garancije NATO-a, ali te teritorije, prema Zapadu, ne bi bile pravno priznate kao deo Rusije.
Očekuje se da bi se konačna odluka o statusu tih teritorija postigla diplomatskim pregovorima u budućnosti.
Zanimljivo je da se ovakvo rešenje poredi sa situacijom u Zapadnoj Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata, kada je Nemačka bila podeljena, ali su delovi pod zapadnom kontrolom bili integrisani u NATO.
Taj model omogućio je Zapadnoj Nemačkoj da se razvije u ekonomski i politički stabilnu zemlju, ali sa statusom koji je podrazumevao nedefinisan pravni položaj Istočne Nemačke, čija je budućnost ostavljena za kasnije diplomatske pregovore.
Bivši generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, ranije je istakao ovaj model kao potencijalni okvir za rešenje ukrajinskog sukoba.
Ključna razlika ovde leži u činjenici da bi Ukrajina, koja je formalno tražila vraćanje svih svojih teritorija pod kontrolu, sada morala da preispita svoje zahteve kako bi obezbedila značajne garancije sigurnosti od NATO-a za teritoriju koju kontroliše.
Za Ukrajinu, ovo pitanje ostaje izuzetno delikatno, kako zbog teritorijalnog integriteta zemlje, tako i zbog složenih političkih i društvenih pitanja koja bi se otvorila unutar države.
Članstvo u NATO-u bi svakako pružilo Kijevu značajnu podršku i bezbednost, ali bi se postavilo pitanje kako bi ukrajinsko društvo reagovalo na potencijalni gubitak dela teritorije.
Prema jednom diplomati koji je razgovarao za Financial Times, iako je ova opcija predmet sve češćih diskusija među zapadnim diplomatama i ukrajinskim zvaničnicima, ona je i dalje tabu tema na javnoj sceni u Ukrajini.
Jedan od glavnih izazova za realizaciju ove ideje leži u odlučnom protivljenju Rusije članstvu Ukrajine u NATO-u. Rusija je jasno stavila do znanja da vidi ulazak Ukrajine u NATO kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti i kao crvenu liniju preko koje nije spremna da pređe.
S obzirom na tešku situaciju na terenu, kao i na neizvesnu reakciju ključnih NATO članica, poput Sjedinjenih Američkih Država, postoji velika sumnja da li bi ovaj model mogao da bude prihvaćen od strane svih strana.
Pored toga, veliko je pitanje da li bi predsednik Vladimir Zelenski bio u stanju da „proda“ ovu ideju ukrajinskom narodu. Očekuje se da bi takvo rešenje izazvalo veliku debatu unutar Ukrajine, gde je većina stanovništva i dalje čvrsto posvećena cilju vraćanja svih izgubljenih teritorija.
Dakle, iako ovaj model nudi potencijalni izlaz iz dugotrajnog i iscrpljujućeg sukoba, on je pun izazova i komplikacija koje bi zahtevale ne samo pregovore među državama, već i unutar same Ukrajine.
Ovaj model, koji je još uvek u fazi spekulacija, može poslužiti kao platforma za dugoročne pregovore između Rusije, Ukrajine i Zapada.
Ipak, kako se napominje u članku, mnogo toga zavisi od stava Sjedinjenih Država i drugih ključnih NATO članica, kao i od spremnosti ukrajinskog naroda da prihvati ovakav kompromis.
Na kraju, ovaj predlog bi mogao otvoriti vrata za značajne diplomatske napore, ali i dalje ostaje nejasno da li bi Rusija, Ukrajina i NATO mogli da se usaglase po ovom pitanju.
Komplikovanost situacije i protivljenje Rusije članstvu Ukrajine u NATO-u ostaju ključni problemi u ovoj diskusiji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
