Sjedinjene Američke Države napravile su zaokret u stavu prema ukrajinskom pitanju. Prema pisanju Fajnenšel tajmsa (FT), Vašington je evropskim partnerima stavio do znanja da je spreman da pomogne u formiranju zapadnog prisustva koje bi pružilo bezbednosne garancije Kijevu.
Kako navode izvori lista, prvi okvirni uslovi mogli bi da budu predstavljeni već u bliskoj budućnosti.
Američka ponuda uključuje obaveštajne kapacitete, sisteme za nadzor i izviđanje, kao i podršku u komandno-kontrolnim strukturama koje su neophodne za održavanje vazdušne bezbednosti.
Sam FT ocenjuje da je to „velika promena stava“ administracije Donalda Trampa, koja je donedavno pokazivala rezervu prema dubljem angažmanu. Evropski zvaničnici, kako list navodi, govore o „opreznom optimizmu“ i veruju da je ključna prepreka – sama nevoljnost američkog predsednika – na izvestan način prevaziđena.
No, pred evropskim prestonicama ostaju ozbiljna pitanja: koje zemlje bi bile spremne da pošalju svoje jedinice, koliko vojnika bi to značilo, i kako bi izgledalo prisustvo u „potencijalnoj zoni rizika“.
Bloomberg ističe da je deset država već signaliziralo spremnost da učestvuje u ovoj vrsti garancija. Ipak, upravo taj deo priče otvara prostor za nesigurnost – jer sve zavisi od ruskog odgovora.
Kremlj je više puta naglasio da se protivio svakom raspoređivanju evropskog vojnog osoblja u Ukrajini. Za Moskvu, kako podseća i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, najvažnija tačka ostaje dogovor iz Istanbula iz proleća 2022. godine.
Tada je ruska strana bila spremna da ponudi garancije u okviru plana koji bi uključio stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, među njima i Rusiju i Kinu.
Dok se Evropa priprema za novu rundu razgovora, jasno je da se linije povlače na više nivoa. Sa jedne strane stoji američka volja da preuzme veći deo tehničkog i obaveštajnog tereta, sa druge strane ruski zahtev za širim međunarodnim okvirom. Između toga – evropske države koje odmeravaju koliko su zaista spremne da idu daleko.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje: Da li je ovo početak trajne promene ili tek prelazna faza u stalnom traženju formule koja bi svima bila prihvatljiva.
