Dokumenti koji su poslednjih meseci ugledali svetlost dana ozbiljno su uzdrmali zvaničnu verziju događaja iz perioda francuskih nuklearnih testova u Tihom okeanu.
Umesto da se stavi tačka na višedecenijsku dilemu oko toga koliko je lokalno stanovništvo bilo pogođeno, sve je više indicija da su ključne informacije sistematski prikrivane – i to ne samo ćutanjem.
Prema otkrićima „Gardijana“, Francuska komisija za atomsku energiju (CEA) ne samo da je pokušavala da ublaži procene uticaja nuklearnih proba u Francuskoj Polineziji, već je i potrošila veliki novac u cilju diskreditovanja nezavisnih istraživanja.
Centar pažnje je knjiga „Toksik“, objavljena 2021. godine, koja se bavi uticajem samo šest od ukupno 193 testa izvedena između 1966. i 1996. godine. Autori su koristili više od 2.000 stranica deklasifikovanih dokumenata da bi pokazali – kontaminacija je bila daleko veća nego što su vlasti priznale.
CEA se nije zadržala samo na zvaničnim saopštenjima. Već naredne godine nakon objavljivanja „Toksika“, izdala je i distribuirala 5.000 primeraka brošure, u pokušaju da „naučno“ odgovori na tvrdnje iznete u knjizi.
Lokalno stanovništvo širom Polinezije dobilo je materijal u kojem se tvrdi da su tvrdnje iz knjige neutemeljene, da su autori bez stručnosti i da je Francuska uvek postupala odgovorno i transparentno.
Međutim, realnost izgleda drugačije. Parlamentarna istraga, u kojoj je ispitano preko 40 ljudi – uključujući političare, naučnike, vojnike i pogođene stanovnike – ukazuje na organizovanu strategiju zataškavanja.
A dok CEA tvrdi da je želela da „približi razumevanje testova“, drugi podaci govore da je cilj bio da se ograniči broj građana koji bi mogli da traže nadoknadu.
Konkretno, podaci iz samo jednog testa iz 1974. pokazuju da je čak 110.000 ljudi, uglavnom sa Tahitija i okolnih ostrva, bilo izloženo dozi zračenja koja bi ih potencijalno kvalifikovala za odštetu. Ipak, do 2023. godine manje od polovine od ukupno 2.846 zahteva za nadoknadu je priznato kao opravdano. Brojevi govore sami za sebe.
Ni vojni sektor CEA – poznat kao CEA/DAM – nije ostao po strani. Uprkos tvrdnjama da su zaključci iz knjige „Toksik“ lažni, čak i francuska agencija za nuklearnu bezbednost (ASNR) priznala je pred parlamentarcima da postoje ozbiljne „neizvesnosti“ u vezi sa CEA proračunima i da je zapravo nemoguće sa sigurnošću tvrditi da je izloženost ljudi bila ispod granica koje bi omogućile nadoknadu.
Dodatni problem je pristup informacijama. Iako je predsednik Emanuel Makron 2021. godine obećao „veću transparentnost“, CEA/DAM je od tada deklasifikovala svega 380 dokumenata. U poređenju s time, vojska je već obelodanila 173.000 dokumenata. Ta disproporcija ne deluje slučajno.
Podsetimo, u periodu pre 1974. godine, 46 testova izvođeno je u atmosferi. To znači da su radnici na lokacijama, vojnici i lokalni stanovnici bili izloženi direktnom uticaju. Tek kasnije testiranja su prebačena pod zemlju.
Danas, posledice se osećaju i dalje. Na ostrvima se beleži visok procenat bolesti koje su u vezi sa zračenjem – rak štitne žlezde, pluća, dojke, kao i leukemije i limfomi. Prema proceni francuske vojske, i do 2.000 pripadnika oružanih snaga moglo je biti izloženo dovoljno jakom zračenju da to utiče na njihovo zdravlje u kasnijim godinama.
Vinčenco Salveti, bivši šef CEA/DAM, učestvovao je u misiji u Polineziji 2022. godine. On tvrdi da pomenuta brošura nije predstavljala zvaničan stav organizacije, niti odgovor vlade na knjigu „Toksik“. Ipak, činjenica da se u brošuri koriste slične retoričke strategije kao i u saopštenjima CEA/DAM otvara mnoga pitanja – na koja se odgovori, za sada, izbegavaju.
Niko još ne zna hoće li izveštaj parlamentarne istrage, koji bi trebalo da bude objavljen do kraja maja, konačno rasvetliti celu priču ili će se i dalje koračati unazad kroz maglu birokratske zatvorenosti.
A negde između svih tih brošura, dokumenata i naučnih analiza, ostaje gorak ukus: možda je istina bila poznata odavno, ali nije bila zgodna za objavu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
