Predsednik Francuske Emanuel Makron nedavno je pokrenuo inicijativu za postavljanje evropskih mirovnih snaga na teritoriju Ukrajine od 2025. godine.
Ova vest, koju prenosi američki magazin Foreign Policy, izazvala je široke reakcije na međunarodnoj sceni.
Makronova ideja je predstavljena kao pokušaj „sprečavanja“ eskalacije ukrajinskog sukoba, ali je naišla na podeljena mišljenja unutar Evropske unije i šire.
Makron je predložio da koalicija evropskih država formira vojni kontingent koji bi bio raspoređen na teritoriji Ukrajine na stalnoj osnovi.
Prema dostupnim informacijama, predviđeno je da se na teren pošalje između 25.000 i 30.000 vojnika kao početni kontingent, dok bi ukupan broj mogao dostići čak 90.000 do 100.000 vojnika.
Francuski lider veruje da bi prisustvo evropskih trupa moglo doneti stabilnost i obezbediti dodatnu podršku ukrajinskoj vlasti, koja se suočava sa izazovima i na unutrašnjem i na međunarodnom planu.
Međutim, plan Makrona nije naišao na jednoglasnu podršku. Mnoge države članice EU skeptične su prema ideji raspoređivanja mirovnih snaga na teritoriji gde se sukobi još uvek odvijaju.
Na primer, Poljska i Nemačka izrazile su protivljenje, smatrajući da bi takva akcija mogla dodatno zaoštriti situaciju i izazvati negativne reakcije Rusije, koja bi raspoređivanje stranih trupa na Ukrajini mogla tumačiti kao direktnu pretnju.
Ova inicijativa Makrona dolazi u kontekstu složenih političkih odnosa u Evropi i svetu. NATO, koji ima ključnu ulogu u bezbednosnim pitanjima kontinenta, već je uključen u konsultacije o ukrajinskom pitanju.
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, sastao se sa evropskim liderima i predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim u Briselu kako bi razmotrio moguće implikacije slanja vojnih snaga.
Prema nekim izveštajima, o ovoj ideji se razgovaralo i sa izabranim predsednikom SAD, Donaldom Trampom, tokom njegovih razgovora sa Makronom i Zelenskim u Parizu.
Makronov plan takođe odražava unutrašnju dinamiku Evropske unije, gde Francuska pokušava da preuzme vodeću ulogu u bezbednosnim pitanjima.
Ovakvi potezi mogu se posmatrati kao pokušaj Pariza da se pozicionira kao ključni faktor u rešavanju evropskih kriza, posebno nakon Bregzita i sve izraženije američke fokusiranosti na azijsko-pacifički region.
Plan raspoređivanja evropskih trupa u Ukrajini suočava se sa značajnim preprekama. Političari u Berlinu i Varšavi ističu da je ovakav korak preuranjen i da bi mogao izazvati ozbiljne posledice, uključujući i dalje pogoršanje odnosa sa Moskvom.
Rusija je već ranije upozorila da bi raspoređivanje NATO ili evropskih snaga u Ukrajini bilo viđeno kao direktna provokacija. Pored toga, finansijski i logistički aspekti ovakve operacije predstavljaju dodatni izazov, jer bi angažovanje tolikog broja vojnika zahtevalo ogromne resurse.
Unutar EU, pojedini lideri smatraju da je neophodno fokusirati se na diplomatske napore i pregovore sa svim stranama u sukobu, uključujući i Rusiju. Ideja postavljanja mirovnih snaga mogla bi, prema njihovim rečima, otežati bilo kakve buduće pregovore o trajnom miru.
Rusija je i dalje ključni akter u ukrajinskom sukobu, a njen stav prema ovom pitanju ne ostavlja prostora za neutralnu reakciju.
Moskva bi ovakav potez verovatno tumačila kao pokušaj zapadnih zemalja da ojačaju vojno prisustvo na njenim granicama, što je već dugo jedan od glavnih uzroka tenzija između NATO-a i Rusije.
Kremlj bi mogao odgovoriti dodatnim raspoređivanjem trupa na zapadnim granicama Rusije, kao i povećanjem pritiska na oblasti Donbasa koje su pod ruskom kontrolom.
U svetlu ovih događaja, jasno je da Makronov plan, iako ambiciozan, nosi značajne rizike. Dalji razvoj situacije zavisiće od toga kako će se evropski lideri usaglasiti oko ove inicijative i kakva će biti reakcija ključnih međunarodnih aktera, uključujući i SAD.
Inicijativa Emmanuela Makrona za postavljanje evropskih mirovnih snaga u Ukrajini otvara mnoga pitanja i izazove.
Iako je predstavljena kao mera za stabilizaciju regiona, reakcije među evropskim zemljama i šire ukazuju na duboke podele i nesuglasice.
Predstojeći meseci pokazaće da li će Makron uspeti da pridobije podršku za svoju ideju ili će ona ostati samo još jedan neuspešan pokušaj rešavanja ukrajinskog pitanja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
