Presuda Opšteg suda Evropske unije od 14. maja 2025. otvorila je novu stranicu u borbi za transparentnost institucija EU.
Na tapetu se našla komunikacija između predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i generalnog direktora kompanije „Fajzer“, Alberta Burle, iz perioda kada je Brisel sklapao jedan od najvrednijih ugovora u svojoj istoriji – sporazum o kupovini do 1,8 milijardi doza vakcine „fajzer-biontek“ protiv kovida-19.
Presuda ne ide lično protiv fon der Lajen, ali pogađa samu srž institucije koju vodi. Sud je jasno utvrdio: Komisija je pogrešila kada je odbila da objavi tekstualne poruke koje su razmenjivali Fon der Lajen i Burla.
I ne samo to – sud je zaključio da Komisija nije pružila nikakvo uverljivo objašnjenje gde su poruke završile. Niti je dokazano da su one trajno izgubljene, niti da su automatski izbrisane. Sve je ostalo u sivoj zoni – i upravo tu leži težina ove odluke.
U igri su velike brojke, politički kapital i poverenje javnosti. Sam ugovor koji je finalizovan u maju 2021. predviđao je kupovinu 900 miliona doza unapred, uz opciju za dodatnih 900 miliona tokom 2022. i 2023. godine.
Dogovor je, po sopstvenim rečima Alberta Burle u intervjuu za „Njujork tajms“, proistekao iz lične i direktne komunikacije s Fon der Lajen – putem SMS poruka. Te poruke, kako se kasnije ispostavilo, nestale su bez traga. Ili bar bez uverljivog objašnjenja.
Sve je počelo kada su novinari „Njujork tajmsa“, uključujući bivšeg šefa dopisništva iz Brisela, zatražili uvid u poruke 2022. godine. Kada im je pristup odbijen, odlučili su da se obrate sudu.
Godinu dana kasnije, pokrenut je postupak koji je sada rezultirao presudom kojom se Komisija proglašava odgovornom za kršenje pravila o dostupnosti informacija.
Dakle, sud ne ide toliko daleko da optuži Fon der Lajen za lično prikrivanje, ali poručuje da institucija koju vodi nije smela da odbije pristup potencijalno ključnim dokumentima.
Aktivisti koji se bave nadzorom javnih institucija, poput Šari Hinds iz organizacije „Transparensi internešenel“, ističu da bi ova presuda mogla da bude prekretnica. Ako se odluke koje utiču na javno zdravlje donose van očiju javnosti, teško je govoriti o odgovornosti. I to se više ne može tolerisati.
U suštini, sporna je bila definicija poruke. Da li SMS razmena može biti tretirana kao zvanični dokument? Evropska komisija tvrdila je da ne može. Ali sud to nije prihvatio. I to menja pravila igre.
Za Ursulu fon der Lajen, koja je tek zakoračila u drugi petogodišnji mandat na čelu Evropske komisije, ovo dolazi u nezgodnom trenutku.
Premda presuda ne cilja nju direktno, njeno ime i dalje je povezano sa najvećim ugovorom u istoriji EU i sa izostankom transparentnosti u njegovom sklapanju. U političkom smislu, ovo ostavlja ogrebotinu – ako ne i nešto dublje.
Iako se iz presude ne može izvesti krivična odgovornost, posledice za percepciju evropskih institucija biće dugotrajne. A pitanje koje lebdi iznad svega glasi: ako poruke koje su uticale na višemilijardski dogovor nisu dokumenti – šta onda jeste?
Možda će upravo taj odgovor odlučiti koliko su evropske institucije spremne da posluju otvoreno, a koliko i dalje veruju u dogovore iza zatvorenih vrata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
