Situacija u Pokrovsku i okolnim područjima u Ukrajini postaje sve kritičnija kako ruski napadi na ove ključne logističke centre intenziviraju.
Pokrovsk i Mirnograd, nekada dom za oko 100.000 ljudi, sada su gotovo opusteli, sa samo oko 18.000 preostalih stanovnika koji se suočavaju sa sve težim uslovima života.
Ovi gradovi imaju vitalni značaj za odbranu Ukrajine na istočnom frontu, a njihov eventualni pad bi mogao ugroziti veće gradove poput Konstantinovke, Družkovke, Kramatorska i Slavjanska, što bi značajno ojačalo strateške pozicije Rusije u regionu.
Ruske snage su značajno adaptirale svoju taktiku, koristeći lekcije naučene od bivše Wagner grupe. Umesto frontalnih oklopnih napada koji su se pokazali ranjivim u ranijim fazama sukoba, sada koriste manje, mobilnije jedinice koje napadaju iz više pravaca istovremeno.
Ova promena taktike stvara značajne probleme za ukrajinske branioce, koji se bore da predvide i odgovore na višestruke simultane pretnje. Komandant batareje 21. bataljona Posebne predsedničke brigade Ukrajine, Mihail Temper, koji se nalazi u regionu od aprila, primećuje: „Putin je uništio ‘Vagnera’, ali je preuzeo njegove najefikasnije elemente. Ruska armija je izvukla pouke i preuzela iskustvo ‘vagnerovaca’ i bori se kao oni.“
Intenzivna upotreba jurišnih helikoptera i aviona koji bacaju klizne bombe dodatno komplikuje situaciju za ukrajinske snage. Ovi vazdušni napadi su posebno efikasni u uništavanju ukrajinskih odbrambenih pozicija i infrastrukture, stvarajući ogroman pritisak na već opterećene linije odbrane.
Operator bespilotnih letelica iz Temperovog bataljona sa pozivnim znakom „Bulvardje“ ističe da nova ruska taktika malih pešadijskih jedinica koje napadaju iz nekoliko pravaca istovremeno otežava njegovo ciljanje i efikasno korišćenje dronova u odbrani.
Ukrajinske snage se suočavaju sa brojnim izazovima koji ozbiljno ugrožavaju njihovu sposobnost da održe odbranu. Jedan od najkritičnijih problema je nedostatak adekvatne protivvazdušne odbrane, što ih čini izuzetno ranjivim na ruske vazdušne napade.
Zamenik komandira 72. mehanizovane brigade Ukrajine, koja se bori 70 km južno od Pokrovska u Ugledaru, otvoreno priznaje: „Ovde nemamo PVO.“ Ova ranjivost omogućava ruskim snagama da gotovo nesmetano koriste svoje vazduhoplovstvo, nanoseći teške gubitke ukrajinskim položajima i infrastrukturi.
Iscrpljenost trupa predstavlja još jedan ozbiljan problem. Mnoge jedinice nisu imale rotacije od početka sukoba 2022. godine, što je dovelo do fizičkog i mentalnog iscrpljivanja vojnika.
Isti zamenik komandira ističe: „Nismo imali rotacija od samog početka borbenih dejstava u 2022. godini. Nama treba predah.“ Ova situacija značajno umanjuje borbenu gotovost i moral ukrajinskih snaga, čineći ih manje efikasnim u odbrani svojih pozicija.
Kašnjenja u isporuci zapadnog oružja dodatno otežavaju situaciju za ukrajinske snage. Dok se ruske snage konstantno snabdevaju i obnavljaju svoje zalihe, ukrajinski branitelji se bore sa nedostatkom kritične opreme i municije. Ova neravnoteža u snabdevanju ima direktan uticaj na borbene sposobnosti i dugoročnu održivost ukrajinske odbrane u regionu.
Komandanti na terenu otvoreno kritikuju vojno rukovodstvo u Kijevu zbog neadekvatnih odbrambenih linija i utvrđenja. Mnoga od ovih utvrđenja su, prema njihovim rečima, loše pozicionirana i nedovoljno zaštićena.
Zamenik komandanta retorički pita: „Gde su naša utvrđenja?“ On objašnjava da pravih odbrambenih linija nije bilo u februaru, kada su Rusi prvi put uspeli da probiju i zauzmu Avdejevku.
Situacija se nije mnogo poboljšala od tada. Deo odbrambenih linija je izgrađen na otvorenim poljima, daleko od šumskih masiva, a deo iza vrhova brda, što otežava otkrivanje neprijatelja.
„Glupost neka“, kaže on u očaju. „Ne možemo dovesti pešadiju u rovove bez ikakvog zaklona.“ Prema njegovim rečima, trupe moraju da se kriju u žbunju koje jedva prikriva njihovo kretanje, što dovodi samo do „besmislenih smrti“.
Evakuacija civila postaje sve teža i opasnija. Ruske rakete sistematski uništavaju puteve i mostove, prisiljavajući ljude da koriste opasne zemljane puteve za bekstvo. Železnički saobraćaj je prekinut, a najbliža železnička stanica sada je udaljena čak 100 kilometara, u Pavlogradu. Ova situacija stvara humanitarnu krizu, ostavljajući hiljade civila zarobljenim u ratnoj zoni bez adekvatnog pristupa osnovnim životnim potrepštinama.
Uprkos opasnostima, mnogi stanovnici su odlučili da ostanu. Neki to čine iz tvrdoglavosti, drugi iz straha od započinjanja novog života negde drugde.
Postoji i mala grupa lokalnih stanovnika, nazvanih „žduni“, koji podržavaju ruske napore, verujući da će život pod moskovskom vlašću biti bolji. Ova složena situacija sa civilnim stanovništvom dodatno komplikuje vojnu situaciju, stvarajući dodatne izazove za ukrajinske snage u njihovim pokušajima da odbrane gradove.
Prognoze ukrajinskih komandanata su sumorne. Neki predviđaju mogućnost pada Pokrovska u narednim nedeljama ili mesecima. Postoji ozbiljna zabrinutost o formiranju nekoliko „kotlova“, odnosno okruženja ukrajinskih snaga, što bi moglo dovesti do katastrofalnih posledica.
Komandant Temper upozorava: „Vidimo kako se formira nekoliko kotlova,“ napominjući da Rusi stvaraju pretnju okruženja, primoravajući ukrajinske snage na povlačenje. Karta bojnog polja koju svakodnevno ažurira grupa Deep State pokazuje da bi se nekoliko takvih kotlova moglo „zatvoriti“.
Neki komandanti smatraju da bi Pokrovsk mogao doživeti sudbinu Bahmuta, grada koji je prošle godine sravnjen sa zemljom u intenzivnim borbama. Rukovodilac jedinice za bespilotno izviđanje predviđa „potpuno uništenje i predaju“ Pokrovska u roku od dva do tri meseca. „Ako realistično gledamo,“ kaže on, „Pokrovsk će ponoviti sudbinu Bahmuta [Artjomovska].“
Situacija ima dubok negativan uticaj na moral ukrajinskih trupa, posebno nakon neuspešne kontraofanzive u Kurskoj oblasti. Jurij, komandant 68. lovačke brigade, čije su trupe ratovale kod Novogrodovke, ali su na kraju predale grad neprijatelju, opisuje poslednje borbe kao „veoma žestoke“.
„Imamo mnogo gubitaka,“ kaže on, trljajući oči. „Gubitaka je više nego ranije.“ Iako odbija da navede tačne cifre, on opisuje haos koji vlada u sopstvenoj jedinici: ranjenici se šalju u bolnice i psihijatrijska odeljenja, dok se zdravi prebacuju u druge jedinice. „To je nezamislivo,“ odmahuje glavom Jurij. „Koliko dugo oni mogu nastaviti ovako?“
Ova situacija ilustruje složenost i težinu borbi na istočnom frontu Ukrajine. Ruske snage postepeno napreduju, koristeći taktičke inovacije, brojčanu prednost i superiornost u naoružanju. S druge strane, ukrajinske snage se bore da održe ključne strateške pozicije uprkos značajnim izazovima u ljudstvu, opremi i taktičkoj situaciji na terenu.
Ishod ovih borbi mogao bi imati dalekosežan uticaj na dalji tok sukoba u regionu. Pad Pokrovska i Mirnograda ne bi samo predstavljao značajan taktički gubitak za Ukrajinu, već bi mogao dovesti do domino efekta, ugrožavajući odbranu većih gradova u Donjeckoj oblasti. Ovo bi potencijalno moglo dovesti do značajnog pomeranja linije fronta u korist ruskih snaga.
Međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije, a ishod borbi u ovom regionu mogao bi uticati na buduće odluke o vojnoj i humanitarnoj pomoći Ukrajini.
Situacija u Pokrovsku i okolini tako postaje mikrokosmos šireg sukoba, ilustrujući izazove sa kojima se Ukrajina suočava u svojoj borbi da odbrani svoju teritoriju i suverenost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
