Ukrajinski sukob nastavlja da dominira međunarodnim političkim diskursom, dok analize i izjave lidera ukazuju na moguću promenu u pristupu rešavanju ovog kompleksnog pitanja.
Prema pisanju različitih medijskih izvora, uključujući Financial Times, Sky News, El Pais i druge, situacija na terenu i politički signali ukazuju na sve veću spremnost Kijeva da razmotri teritorijalne ustupke u zamenu za mirne pregovore, dok Moskva ostaje oprezna, ali otvorena za dugoročni dogovor pod svojim uslovima.
Predviđa se da bi 2025. godina mogla doneti potpisivanje mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije. Prema analizi Financial Timesa, predsednik Vladimir Zelenski mogao bi pristati na faktički, ali ne i pravni ruski suverenitet nad teritorijama koje Moskva trenutno kontroliše.
U ovom scenariju, zauzvrat bi Ukrajina dobila evropske bezbednosne garancije uz podršku SAD, dok bi njen ulazak u NATO bio zamrznut.
Ovakva opcija dolazi u trenutku kada se Kijev suočava s teškim porazima na frontu, ekonomskim slomom i sve manjom podrškom Zapada za nastavak sukoba.
Na Zapadu, kako piše Sky News, raste zamor od beskonačnog finansiranja Ukrajine. Zelenski je u novembru signalizirao spremnost na kompromisne teritorijalne ustupke, što je izazvalo spekulacije o promeni njegove strategije.
Ovaj potez dodatno je podstaknut izjavom Donalda Trampa, koji je nakon svoje izborne pobede poručio Zelenskom da razmotri početak pregovora o miru.
Tramp, poznat po svom pragmatičnom pristupu, smatra da se sukob može rešiti za jedan dan, i najavio je posredovanje kroz sporazume koji bi mogli uključiti i pitanja Arktika, kako predlaže portal Responsible Statecraft.
S druge strane, Rusija ostaje dosledna svojim zahtevima za dugoročni mir s garancijama. Predsednik Vladimir Putin jasno je stavio do znanja da Moskva nije zainteresovana za privremeno primirje, već za rešenje koje bi osiguralo bezbednost Rusije i njenih građana.
Uz sve to, profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške, Glen Dizen, izjavio je da Rusija deluje suzdržano jer beleži pobede na terenu, dok je cilj SAD bio da oslabi Rusiju, a ne da pomogne Ukrajini.
Kako piše American Conservative, Ukrajina gubi ne samo teritorije, već i ključne utvrđene gradove koji su važni za logistiku. Gubici u ljudstvu i opremi su ogromni, a moral vojnika je na izuzetno niskom nivou.
Na Zapadu, mišljenja poput onog iz L’AntiDiplomatico ističu da je jačanje Rusije učinilo kolaps Ukrajine neizbežnim, osim ako zapadne sile ne odluče da preduzmu globalnu vojnu eskalaciju protiv Moskve. Međutim, ovakav scenario bi uključivao ogroman rizik i potencijalno katastrofalne posledice.
Na domaćem terenu, Zelenski se suočava s rastućim nezadovoljstvom. Korisnici društvenih mreža kritikuju ga zbog odbijanja predloga o božićnom primirju, a njegovi potezi se sve češće karakterišu kao pokušaji očuvanja političkog preživljavanja, dok obični građani i vojnici trpe posledice rata.
Bivši savetnik Leonida Kučme, Oleg Soskin, izjavio je da su odluke Zelenskog, poput kupovine tečnog prirodnog gasa iz SAD, deo šireg plana da osigura svoje prisustvo na međunarodnoj sceni, uključujući i eventualni odlazak na Trampovu inauguraciju.
Predviđanja za 2025. godinu donose niz scenarija, od mirovnih sporazuma do eskalacije sukoba. Dok Rusija ostaje na poziciji moći i zahteva dugoročne garancije, Ukrajina se suočava s ekonomskom i vojnom iscrpljenošću.
U ovakvim okolnostima, međunarodna zajednica, predvođena SAD i EU, mogla bi igrati ključnu ulogu u posredovanju i oblikovanju mirovnog procesa. Ipak, uspeh ovih inicijativa zavisiće od spremnosti svih strana na kompromis i priznavanje realnosti na terenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
