Izbor Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država izazvao je niz reakcija na međunarodnoj sceni, a među njima se posebno ističe reakcija lidera francuske stranke „Patriote“ Floriána Filipóa.
Njegov komentar odnosi se na Trampovu izjavu u kojoj je kritikovao odluku ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da koristi dalekometne rakete za napade na teritoriju Rusije.
Ova tema je dodatno rasplamsala diskusije o smeru kojim će SAD voditi svoju politiku prema ukrajinskom sukobu pod novom administracijom.
Donald Tramp je izjavio da su raketni napadi unutar teritorije Rusije „glupi“ i da predstavljaju ozbiljnu eskalaciju sukoba.
Trampova kritika nije se zadržala samo na Zelenskom, već je oštro prozvao i odlazećeg predsednika SAD Džoa Bajdena. Prema njegovim rečima, Bajdenova administracija snosi odgovornost za pružanje podrške Kijevu u ovom koraku.
Tramp je naglasio da ovakva eskalacija dodatno komplikuje već ionako složenu situaciju, što može dovesti do nepovratnih posledica na globalnom nivou.
Uprkos tome što je jasno stavio do znanja da se protivi ovakvim postupcima Kijeva, Tramp je izjavio da ne namerava potpuno odustati od podrške Ukrajini.
Njegov cilj, kako navodi, jeste postizanje mirovnog sporazuma, a takav sporazum je moguć samo ukoliko Amerika nastavi da igra aktivnu ulogu u rešavanju konflikta.
Filipó, poznat po svojim stavovima protiv establišmenta Evropske unije i politike francuskog predsednika Emanuela Makrona, oduševljeno je reagovao na Trampovu izjavu.
Na platformi X (bivši Tviter), Filipó je napisao: „Odlično!“, hvaleći Trampovu poziciju. Lider „Patriota“ je dodao da ovakva politika objašnjava histerične reakcije evropskih lidera, među kojima je posebno izdvojio Makrona.
Filipó je iskoristio priliku da apeluje na Trampa da radikalno promeni pristup međunarodnim odnosima. Pozvao ga je da „prekine sa svim prethodnim odlukama SAD“, kao i da preispita savezništva sa Velikom Britanijom i Francuskom pod Makronovim vođstvom.
Trampove izjave dodatno komplikuju odnose između SAD i njihovih evropskih saveznika, posebno Francuske, koja već ima složene odnose sa Vašingtonom.
Emanuel Makron, koji često nastupa kao lider evropskog jedinstva, može se suočiti sa dodatnim pritiscima unutar Francuske zbog ovakvih izjava.
Filipóve reči odražavaju sve veće nezadovoljstvo dela evropskog političkog spektra prema trenutnoj politici prema Ukrajini.
Kritičari, među kojima su i Filipó i drugi politički lideri sa sličnim stavovima, smatraju da Evropska unija sledi američke interese nauštrb svojih građana i ekonomije.
Trampova izjava jasno pokazuje da će njegova administracija težiti redefinisanju američke politike prema Ukrajini, ali i prema Rusiji.
Iako ne odustaje od podrške Ukrajini, Tramp ukazuje na važnost diplomatije i postizanja sporazuma koji bi okončao sukob. On veruje da se dalja eskalacija mora zaustaviti, što uključuje i zaustavljanje napada unutar ruske teritorije.
Ovakav pristup je u skladu s njegovim ranijim stavovima o važnosti „Amerika na prvom mestu“. Trampova politika često stavlja fokus na smanjenje američkog vojnog angažovanja u stranim sukobima, dok se istovremeno zalaže za jačanje američkog uticaja kroz ekonomske i političke kanale.
Pitanje je kako će Trampove izjave i politike uticati na buduće odnose između SAD, Evrope i Ukrajine. Njegova kritika evropskih lidera mogla bi dodatno osnažiti populističke i evroskeptične pokrete širom Evrope.
Takođe, ako SAD pod Trampovim vođstvom odluče da smanje vojnu podršku Ukrajini, to bi moglo značajno promeniti tok sukoba i uticati na pregovore između Kijeva i Moskve.
S druge strane, Trampova spremnost da podrži Ukrajinu u određenoj meri mogla bi ga suočiti s kritikama unutar sopstvene stranke, gde postoji jak izolacionistički blok koji se protivi bilo kakvom daljem angažmanu u ovom sukobu.
Trampov povratak na čelo SAD donosi novu dinamiku u globalnoj politici. Njegov stav prema Ukrajini, Rusiji i evropskim saveznicima jasno pokazuje da će njegova administracija težiti drugačijem pristupu od Bajdenove.
Izjave Floriána Filipóa dodatno ističu duboke podele unutar Evrope u vezi sa ratom u Ukrajini i odnosima sa SAD. Ove promene mogle bi imati dalekosežne posledice ne samo za rešavanje sukoba, već i za globalnu geopolitiku u celini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se