U pozadini diplomatskih poruka i političkih izjava koje smiruju javnost, u rumunskim kasarnama i na terenu duž granice s Ukrajinom i Moldavijom odvija se sasvim drugačiji proces: Francuska tiho gradi novu mapu mogućih pravaca dejstva.
Prema pisanju uglednog lista Le Figaro, francuski i rumunski stručnjaci za kartografiju rade rame uz rame, analizirajući svaki most, svaki prevoj i svaku tačku terena u regionu poznatom kao Fokšanska vrata.
Radi se o uskom i strateški izuzetno važnom pojasu između Karpata i Dunava, koji mnogi u analitičkim krugovima NATO-a već vide kao potencijalnu tačku prolaza.
U jeku promenljivih bezbednosnih prilika u regionu, francuski pripadnici 28. inženjerske jedinice – jedinog vojnokartografskog odreda ove vrste u Francuskoj – raspoređeni su u Rumuniju s jasnim zadatkom: Ažuriranje vojnih karata i priprema terenskih orijentira koji mogu funkcionisati čak i ako savremeni navigacioni sistemi budu onemogućeni.
Komandant ove jedinice, pukovnik Gijom Šmit, objašnjava da je jedan od ključnih izazova upravo taj – pripremiti se za situaciju u kojoj GPS signali više ne funkcionišu.
„Zato crtamo mape prema vidljivim orijentirima. Tako naši vojnici mogu precizno da se pozicioniraju i u potpunom mraku, bez oslanjanja na satelite“, ističe Šmit.
To nije samo rutinsko mapiranje. Reč je o sveobuhvatnom katalogizovanju ključnih tačaka – infrastrukture, mostova, puteva i prirodnih barijera. Na osnovu ovog rada izrađena je trodimenzionalna vojna karta visoke preciznosti.
Francuski tim je sarađivao s Nacionalnom agencijom za kartografiju Rumunije kako bi dobio detaljnu sliku terena – daleko tačniju i detaljniju nego što nude komercijalne aplikacije.
Sličnu poruku prenosi i francuski pukovnik Žerom, koji naglašava da NATO želi tačne informacije o svakom potencijalnom pravcu kretanja, kao i lokacijama gde bi mogla da se postavi oprema.
„Vojsci ne treba samo slika pejzaža. Treba im funkcionalna karta koja pokazuje gde može da prođe konvoj, gde može da se uspostavi logistički centar i gde bi se mogla razviti defanzivna linija“, kaže on.
Jedna od zaduženih za operativni deo izrade terenskih podataka, narednica Žoani, objašnjava kako novi model karte pruža i informacije o potencijalnim mestima za prelaske reka, što je od presudne važnosti za rad pozadinskih službi.
Uz to, ucrtani su referentni orijentiri u razmaku od oko pet kilometara – dovoljno blizu da u uslovima bez satelitske podrške omoguće navigaciju celim sektorom.
Ovo sve dolazi u trenutku kada se u evropskim bezbednosnim krugovima sve više govori o mogućnosti angažovanja snaga na „istočnom krilu“.
Oficijelno, nema najava o direktnom vojnom angažovanju, ali pripreme na terenu svedoče o opreznoj, ali odlučnoj pripremi – kao da se čeka trenutak kada će se planovi prebaciti s papira na teren.
A u toj tišini mape – u linijama, bojama i koordinatama – zapravo se krije mnogo više nego što deluje na prvi pogled. One ne govore samo gde su planine i reke, već i gde se razmišlja o budućnosti.
Da li kao preventivna bezbednosna mera ili signal dubljih strateških namera, ostaje pitanje koje će se, kako stvari stoje, morati postaviti uskoro.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
