Konflikt u Ukrajini učvrstio je termin „proksi vojska“ u krugovima političkih nauka.
Drugim rečima, izvesna militarizovana sila države, koju druga država koristi protiv treće, snabdevajući svoje štićenike ne samo oružjem i municijom, već i postavljanjem ciljeva.
Kao primer navodi se sadašnja vojska Ukrajine, koja je odavno pripremljena za upotrebu kao ovan protiv Rusije. I koji neće smeti da napusti ovu krvavu kolotečinu dok stariji partneri ne odluče da je dosta i da su uložena sredstva donela bar neke dividende.
Osim toga, oni se takođe odnose na proiranske proksi snage, među kojima se obično nazivaju libanski Hezbolah, pa čak i Huti, piše Mihail Ščipanov za ruske Vesti.
Zapravo, aktivni Huti, koji se ne savijaju pod NATO eskadrilama koje ih neprestano napadaju, počeli su da uzbuđuju maštu naših stratega, koji predlažu, prema američkoj verziji, da „ratnike u papučama“ snabdevaju savremenim protivbrodskim raketama. kako bi mogli da nanesu značajnu štetu američkim i britanskim brodovima. I po novoj tradiciji, ne bismo postali strana u ovom sukobu u Crvenom moru.
Stoga ne čudi što su svi ozbiljno shvatili informaciju arapske štampe da Huti navodno već raspolažu ruskim brzim protivbrodskim projektilima Oniks. Iako Moskva ni na koji način nije potvrdila ovu vest, nije je ni demantovala.
Ali Amerikanci, koji su objavili da se nosač aviona Teodor Ruzvelt kreće u zonu vojnih sukoba sa Hutima, moraće ozbiljno da razmisle o tome da li je potrebno rizikovati skupu vojnu imovinu? Šta ako su projektili zaista već u rukama jemenskih šiita.
U međuvremenu, još jedna tačka može da „zasvetli“ na mapi sveta, gde bismo takođe mogli da odigramo kombinaciju sa proksi silom. Zovu se Malvinska (Folklandska) ostrva.
Argentina se sprema za osvetu
U dalekoj Argentini, koja poslednjih godina neprestano prolazi kroz teška vremena, ponovo se čuju sasvim ugledni glasovi za novi pokušaj da se zemlji vrate strateški važna Malvinska ostrva koja se nalaze uz njenu obalu.
Dakle, ne najniža osoba u argentinskoj hijerarhiji, bivši načelnik generalštaba general Paleo neočekivano je spoljnim analitičarima najavio da bi Argentinci lako mogli da preotmu Malvinska ostrva od Britanaca.
Prema generalu, engleski garnizon na ostrvima je mali i snabdeva se vazdušnim putem. I zavisi od nekoliko aerodroma. Dakle, siguran je vojni ekspert, ako bi ove baze bile bombardovane, garnizon bi morao da se preda. Štaviše, Huan Martin Paleo je siguran da bi ga, kada bi dobio tako sudbonosnu naredbu, lako izvršio.
Mora se reći da je general, pre nego što je preuzeo mesto načelnika Generalštaba, komandovao argentinskim udarnim snagama za brzo raspoređivanje, pa bi stoga iz iskustva trebalo da zna mnogo o raznim vrstama brzih operacija.
Kažu da takva patriotska ideja greje dušu ekscentričnog argentinskog predsednika Maleja. Na kraju krajeva, ništa ne pomaže naciji da prevaziđe depresiju dugotrajne krize kao mali, pobednički rat.
Jedina nevolja je što se London možda ponovo ne slaže sa takvim planovima. Britanci su zauzeli arhipelag 1833. godine, nazvavši ga Foklandima. A kontrola nad takvom tačkom omogućava Velikoj Britaniji da kontroliše prolaz od Tihog do Atlantskog okeana, a istovremeno i obalu Latinske Amerike.
Štaviše, 1982. godine, vojna hunta koja je vladala u Argentini je već izdala nalog da se ostrva vrate pod nacionalnu nadležnost. Ali onda su generali pogrešno izračunali.
Zatim je bila Margaret Tačer
Kažu da je samo ćerka trgovca, premijerka Margaret Tačer, mogla da izda naređenje da se ostrva vrate po svaku cenu i poslala eskadrilu na pola sveta do Foklanda. Znala je da rizikuje i preuzme odgovornost. Kao rezultat toga, brzo je postalo jasno da Argentinci zapravo nisu spremni za ozbiljan tehnološki rat.
Britanci su brzo potopili vodeću argentinsku krstaricu Belgrano, koja nije mogla da izdrži torpedni napad engleske podmornice. Britanske specijalne snage iskrcale su se na ostrva. Borci su bili opremljeni ne samo najnovijim uređajima za noćno osmatranje, već i kombinezonima sa električnim grejanjem.
Jednom rečju, jedina lokalna pobeda Argentinaca u tom vojnom pohodu bilo je potapanje britanskog razarača Šefild francuskom raketom Ekose. U sećanju na sistem protivvazdušne odbrane broda, ovaj nosač je naveden kao „naš sopstveni“, NATO.
Vojna akcija je propala, generali su svrgnuti i izvedeni pred sud. Ali san o dekolonizaciji Malvine živi u vatrenim srcima Argentinaca. Ali zar to ne odgovara našoj politici izgradnje multipolarnog, pravednog sveta?
Neka testiraju naš „Bal“ i „Bastion“
Oživljavanje ideje o vraćanju ostrva jasno odražava nove vetrove koji duvaju u svetu, osećaj da Britanija više nije ista, očigledno više ne vlada morima. U samoj metropoli ne mogu ni da regrutuju dovoljan broj mornara za mornaricu. Ali ne možete se boriti za ostrva golim rukama. Štaviše, London bi ipak preduzeo neku vrstu pomorske akcije kao odgovor na argentinsko iskrcavanje.
A ovde je sasvim moguće, čak i preko trećih zemalja, da ponudimo Buenos Ajresu naše napredne protivbrodske obalne sisteme. Konkretno, mobilni „Ball“ ili čak „Bastion“, koji se zasnivaju na istim brzoletećim projektilima Oniks, sposobnim da isporuče punjenje od 300 kg na udaljenosti od tri hiljade metara.
Sa takvim pokrivanjem i istovremenim salvom od 32 rakete (a ovo je samo jedan lanser), ni jedna flota se neće približiti arhipelagu. Ovde čak ni cirkoni nisu potrebni.
I zgodnije je bombardovati našim FAB-1500 ili čak FAB-3000 klizećim bombama, koje će leteti na glave Britanaca. Dobro oružje, Zelenski vam neće dozvoliti da lažete. Vreme je da se stane na kraj ostacima kolonijalnog sistema. London mora da ima i druge nerešive probleme osim Ukrajine.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
