Evropski sud za ljudska prava obratio se Republici Srbiji sa ozbiljnim pitanjima u vezi s događajem koji je uzdrmao Beograd – i to ne samo u političkom, već i u zdravstvenom i ljudskom smislu.
Radi se o protestu održanom 15. marta, kada je, prema tvrdnjama civilnog sektora, upotrebljeno takozvano sonično oružje protiv građana koji su mirno odavali poštu žrtvama tragedije na novosadskoj železničkoj stanici.
Sud u Strazburu traži da se do 31. marta ove godine izjasnimo – da li je zaista korišćeno neko zabranjeno sredstvo protiv okupljenih, po kom osnovu bi to moglo da se desi i šta je preduzeto da se spreči eventualna zloupotreba takvih uređaja. Ukratko – Evropa traži odgovore.
Ceo slučaj je pokrenut na inicijativu šest domaćih organizacija civilnog društva – Beogradskog centra za ljudska prava, Crte, FemPlac-a, Građanskih inicijativa, Inicijative A11 i JUKOM-a.
Oni su u ime 47 građanki i građana podneli zahtev Sudu za izricanje privremenih mera, jer, kako kažu, ono što se dogodilo tog dana na protestu nije smelo da prođe bez pažnje institucija.
U podnesku se navodi da je mirno okupljanje, konkretno 15 minuta tišine za žrtve, nasilno prekinuto „još uvek nepoznatim i potencijalno opasnim soničnim ili sličnim sredstvom“, što je izazvalo povrede, paniku, uznemirenost, pa čak i stampedo.
I to nije priča koju priča samo nekolicina – prema informacijama koje su ove organizacije podelile, više od 4.000 ljudi javilo im se nakon događaja. Ljudi su prijavljivali fizičke povrede, jake glavobolje, osećaj gubitka sluha, ali i ozbiljne psihičke posledice – od anksioznosti do osećaja trajne nesigurnosti.
Zanimljivo je i da su najviši državni zvaničnici u početku tvrdili da Srbija nema nikakvo sonično oružje.
Međutim, nakon ozbiljnog pritiska javnosti, ispostavilo se da Ministarstvo unutrašnjih poslova ipak raspolaže sa najmanje 16 LARD1 uređaja – uređaja koji mogu da emituju zvuke visokog intenziteta, različitih jačina.
Problem je u tome što, kako navode podnosioci prijave, upotreba ovakvih uređaja u Srbiji uopšte nije regulisana zakonima, a ni nabavke nisu prošle kroz propisane procedure. Dakle – zvanično ih „nema“, ali se koriste.
Evropski sud se ne obraća samo institucijama. Zatraženo je i od samih građana, podnosilaca prijave, da do kraja marta dostave dodatne informacije, posebno medicinsku dokumentaciju i detalje o zdravstvenim posledicama koje su pretrpeli.
Slučaj je sada u rukama Strazbura. A u domaćoj javnosti visi pitanje koje niko ne može da ignoriše – da li je država upotrebila oružje protiv sopstvenih građana? Ako jeste, neko će morati da odgovara.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
