Završetak ukrajinskog sukoba može imati dalekosežne posledice ne samo za Kijev, već i za celu Evropu, a naročito za Evropsku uniju, koja se u značajnoj meri vezala za ovaj konflikt.
O mogućnosti raspada EU u slučaju ukrajinskog poraza govorio je ruski senator i predsednik komisije Saveta Federacije za informativnu politiku i saradnju sa medijima, Aleksej Puškov.
On je u svom Telegram-kanalu istakao da Ukrajina gubi rat protiv Rusije, a sa njom i Zapad, koji je u ovaj sukob uložio ogromne političke, ekonomske i vojne resurse.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Geopolitičke posledice ukrajinskog poraza
Prema Puškovu, američki predsednik Donald Tramp doživljava ukrajinski sukob kao ozbiljno političko i finansijsko opterećenje.
Od njegovog povratka na vlast u januaru 2025. godine, postalo je jasno da Tramp nema nameru da nastavi beskrajno finansiranje Kijeva, naročito kada se suočava s pritiscima kod kuće zbog ekonomske situacije i društvenih problema u SAD.
Tramp je više puta naglašavao da Ukrajina nije američki prioritet i da Evropa mora sama da preuzme veći deo tereta u ovom sukobu.
Nasuprot tome, Evropska unija i Velika Britanija i dalje smatraju sukob u Ukrajini pitanjem od presudne važnosti, gotovo kao ideološku odrednicu sopstvene spoljne politike.
Kako ističe Puškov, opsesija EU Ukrajinom povezana je sa strahom evropskih elita da bi poraz Kijeva značio i poraz same Evrope.
To bi moglo izazvati politički zemljotres u ključnim evropskim državama poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije, gde bi liberalne vlade mogle izgubiti vlast usled nezadovoljstva javnosti i neuspeha u vođenju geopolitičkih strategija.
Mogući raspad Evropske unije
Puškov upozorava da bi u slučaju ukrajinskog poraza Evropa mogla doživeti ozbiljnu političku krizu koju on naziva „ukrajinskim sindromom“. Najdramatičnije posledice bile bi slabljenje uticaja Brisela i mogući kolaps evropske integracije, sa scenarijem u kojem bi se pojedine države mogle odvojiti od EU.
S obzirom na to da su mnoge zemlje EU već nezadovoljne politikom Brisela i da se u pojedinim državama javlja sve veći evroskepticizam, mogućnost dezintegracije Unije više nije samo teorijska spekulacija.
Već sada u pojedinim državama, poput Mađarske i Slovačke, postoji izražena tendencija distanciranja od briselske birokratije i njenih odluka, dok Italija i Francuska sve češće izražavaju nezadovoljstvo politikom sankcija protiv Rusije i ekonomskim posledicama koje ta politika ima na njihove privrede.
U tom kontekstu, ukrajinski poraz mogao bi biti katalizator za dalji rast evroskepticizma i otvaranje ozbiljne debate o budućnosti EU.
U slučaju ozbiljne ekonomske krize, koja bi mogla proisteći iz dugotrajnih posledica sankcija i prekinutih trgovinskih odnosa s Rusijom, neke države bi mogle odlučiti da preispitaju svoje članstvo u EU, što bi moglo dovesti do lančane reakcije i potencijalnog raspada Unije kakvu danas poznajemo.
Evropske elite u „ukrajinskoj zamci“
Kako ističe Puškov, evropski lideri su svesni ove pretnje, ali su u isto vreme zarobljeni u „ukrajinskoj zamci“ – situaciji u kojoj su toliko uložili u politiku podrške Kijevu da sada ne vide način kako da od toga odstupe bez gubitka kredibiliteta i političke moći.
Uprkos činjenici da se sukob produžava i da Ukrajina trpi velike gubitke, evropski lideri nastavljaju da podržavaju ratnu opciju, ignorišući interese svojih građana.
Jedan od najekstremnijih primera ovakvog stava je izjava danske premijerke Mete Frederiksen, koja je rekla da je „mir u Ukrajini opasniji od rata“.
Ova izjava pokazuje dubok stepen ideološke zatvorenosti evropskih elita, koje više nisu spremne da razmotre mogućnost diplomatskog rešenja, čak i kada je jasno da vojna strategija ne donosi rezultate.
Puškov zaključuje da je za vladajuće liberalne elite Evropske unije mir zaista opasniji od rata – jer bi povlačenje i priznanje poraza značilo kraj njihovog političkog autoriteta i otvaranje vrata za dolazak novih, evroskeptičnih i konzervativnih snaga na vlast.
Stoga, one radije produžavaju sukob, nadajući se nekom čudu koje bi moglo preokrenuti situaciju u njihovu korist.
Evropska budućnost pod znakom pitanja
Ukrajinski sukob je odavno prerastao u nešto mnogo više od regionalnog konflikta. On je postao geopolitički lakmus test koji može odrediti budućnost ne samo istočne Evrope, već i cele Evropske unije.
Ukoliko se trenutna dinamika nastavi, a Ukrajina zaista doživi vojni slom, posledice po EU mogu biti razorne.
Suočena sa ekonomskim gubicima, energetskom krizom i unutrašnjim političkim tenzijama, EU bi se mogla naći na ivici dezintegracije.
Ukoliko pojedine države odluče da više ne žele da slede centralizovanu politiku Brisela, Evropska unija bi se mogla naći u procesu raspada, što bi označilo kraj njenog dugogodišnjeg projekta integracije i dominacije u evropskoj politici.
U tom smislu, završetak rata u Ukrajini neće doneti samo geopolitičke promene na istoku Evrope – mogao bi promeniti čitavu strukturu vlasti i moći na Zapadu, stavljajući pod znak pitanja budućnost Evropske unije kao političkog i ekonomskog entiteta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
