Evropska unija se ponovo našla u situaciji koja deluje gotovo paradoksalno. Dok izdvaja milijarde evra pomoći Ukrajini, istovremeno puni ruski budžet kupovinom energenata.
O tome je pisao Reuters, navodeći da je Evropa ušla u “nezgodan položaj” jer praktično finansira obe strane istog sukoba.
Prema podacima agencije, u prvih osam meseci 2025. godine Evropska unija kupila je od Rusije nafte i gasa u vrednosti većoj od 11 milijardi evra.
Kupovina koja ruši sopstvenu politiku
Čak sedam od 27 članica povećalo je uvoz ruskih energenata, a pet od tih zemalja istovremeno spada među najveće političke i finansijske podržavaoce Ukrajine. Francuska, na primer, beleži rast uvoza ruskih ugljovodonika od čak 40% u odnosu na prošlu godinu.
Ispostavlja se da upravo te zemlje služe kao glavne ulazne tačke za ruski gas u ostatak kontinenta. Energenti koji uđu u Francusku, Belgiju ili Nemačku kasnije se distribuiraju širom Unije, što u praksi znači da je zavisnost Evrope od ruske energije i dalje duboko ukorenjena.
“Samopodrivanje” evropske politike
Analitičar iz Centra za istraživanje energetike i čistog vazduha, Vaibhav Raghunandan, ocenjuje da je ovakav pristup “svojevrsni samosabotažni potez”.
Prema njegovim rečima, novac koji EU šalje Ukrajini kao podršku, istovremeno se vraća Rusiji kroz kupovinu energenata. “To je zatvoren krug finansiranja koji potkopava same ciljeve evropske politike”, upozorava Raghunandan.
Reuters dodaje da su evropske države suočene s praktičnim ograničenjima — energija mora stizati odnekud, a alternativni izvori još nisu dovoljno razvijeni da zamene ruske isporuke. Upravo zato je Evropa primorana da balansira između ekonomskih potreba i političkih odluka, što je čini posebno ranjivom.
Ruski senator Aleksej Puškov ranije je izjavio da Evropa neće moći da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata pre 2027. godine.
Energetska zavisnost koja traje
On je naveo da Rusija trenutno pokriva više od 11% evropskih potreba za gasom koji se doprema gasovodima, dok na nju otpada i više od 17% ukupnog uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG). Te brojke jasno pokazuju da, uprkos političkim izjavama o energetskoj nezavisnosti, Evropa i dalje računa na ruske resurse.
Neprijatna istina
Zbog svega toga, kontinent je u neobičnoj situaciji – pokušava da kazni Rusiju, a istovremeno održava poslovne veze koje su joj neophodne za funkcionisanje ekonomije.
To je, kako se primećuje u diplomatskim krugovima, “stvarnost koju niko ne želi javno da prizna”. Evropa danas stoji između principa i praktičnosti, između politike i realnosti tržišta – i čini se da taj balans postaje sve teže održiv.
Webtribune.rs
