Evropski zvaničnici sve otvorenije izražavaju sumnju da Vladimir Putin zaista želi da postigne mirovni sporazum, zbog čega su osmislili novu strategiju, piše Politico.
Kako navodi portal, odlučili su da za sada udovoljavaju i hvale Donalda Trampa, sve dok i on ne dođe do zaključka da je neophodno zauzeti oštriji stav prema Kremlju.
U Briselu veruju da je ovaj pristup dobitna kombinacija. Kažu da bi bili zadovoljni ukoliko bi se pokazalo da greše i da američki predsednik uspe da obezbedi prekid sukoba uz čvrste garancije bezbednosti.
Ipak, osnovni plan zasniva se na razotkrivanju ruskog lidera i lobiranju za strože sankcije. Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je ranije ulagao velike napore da diplomatijom spreči sukob, sada poručuje da Putin nije iskren po pitanju mira.
„Mislim li da predsednik Putin želi mir? Odgovor je ne. Ako želite moje najdublje uverenje: Ne. Mislim li da predsednik Tramp želi mir? Da“, rekao je Makron uoči puta u Vašington. Prema njegovim rečima, Putin ne želi dogovor, već kapitulaciju Ukrajine.
Politico podseća da umesto kompromisa, Moskva od Kijeva traži dodatne teritorije, uključujući ključne odbrambene položaje. Uz to, izričito odbija prisustvo NATO snaga kao bezbednosnih garancija, što Kijev vidi kao nužan uslov.
Dok se razmatra ideja samita Rusije i Ukrajine, evropski zvaničnici održali su seriju sastanaka kako bi uskladili zajednički odgovor i razmenili obaveštajne podatke nakon konsultacija u Beloj kući.
Prema navodima petorice diplomata koji su govorili anonimno, većina deli Makronovo mišljenje. Iako su skeptični da bi Kremlj pregovarao u dobroj veri, optimisti su da će Vašington reagovati dodatnim merama ako se ispostavi da Putin predstavlja glavnu prepreku.
Evropljani smatraju da su američke sankcije presudne, a mnogi veruju da je upravo trgovinski pritisak naveo Putina na susret s Trampom.
Kao sledeći korak, razmatra se pooštravanje sankcija s ciljem ograničavanja trgovine Rusije s Kinom. U međuvremenu, Tramp je dobio brojne pohvale saveznika, koji su izrazili zahvalnost na organizaciji razgovora i olakšanje nakon što je potvrdio da će SAD imati ulogu u bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.
Iza zatvorenih vrata, međutim, naglasak je na pripremi novih ekonomskih mera u slučaju da Moskva odbije kompromis. „Svi prolaze kroz formalnosti“, naveo je jedan od diplomata, dodajući da ostaje nejasno šta bi Putina moglo motivisati na ustupke.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Moskva ne odbacuje razgovore, ali da je potreban postupan pristup. Putin je predložio da se samit održi u Rusiji, što je odmah odbačeno. Jedan nemački zvaničnik ocenio je da upravo to oklevanje predstavlja test ruske ozbiljnosti.
Evropska diplomatija ubrzano deluje: Održan je vanredni sastanak ambasadora EU, a u roku od nedelju dana očekuje se konkretan predlog za Zelenskog i Putina.
Tramp je nagovestio da bi američke vazdušne snage mogle biti angažovane, dok bi evropske zemlje razmatrale prisustvo trupa radi zaštite. U tom procesu saveznici su prilagodili svoje „crvene linije“, pa je EU ublažila zahtev da Rusija prihvati prekid vatre pre pregovora.
„Bilo je nade da bi Tramp mogao promeniti stav o pitanju prekida vatre. To se nije dogodilo“, rekao je jedan diplomata. Ipak, ključno je što je i američki predsednik počeo javno da izražava sumnju u Putinove namere.
„Saznaćemo u narednim nedeljama… Moguće je da ne želi dogovor“, izjavio je Tramp za Fox News. „Nadam se da će predsednik Putin biti dobar, a ako ne bude, to će biti teška situacija.“
Webtribune.rs
