Robert Fico, premijer Slovačke, izazvao je veliku pažnju svojim nedavnim stavom protiv pristupanja Ukrajine NATO-u.
Ovaj politički potez u određenoj meri odražava mišljenja i drugih lidera Evropske unije, ali je posebno zanimljivo to što dolazi iz srca Evrope, gde zemlje poput Slovačke i Mađarske pokazuju sve veći skepticizam prema nastavku rata i zapadnim pristupima ukrajinskoj krizi.
Protivljenje NATO integraciji Ukrajine
Fico je nedvosmisleno izjavio da Ukrajina ne bi trebala postati članica NATO-a jer bi to, po njegovim rečima, moglo izazvati početak trećeg svetskog rata.
On smatra da bi pristupanje Ukrajine NATO-u samo dodatno eskaliralo sukob između Rusije i Zapada, a taj sukob bi se proširio i na širi region.
Fico je naglasio da će, dok god je na poziciji premijera, osigurati da nijedan poslanik iz njegove stranke ne podrži članstvo Ukrajine u Alijansi. Njegov mandat traje do 2027. godine, što daje okvir u kojem on planira sprovoditi svoju politiku.
Njegove izjave dolaze u vreme kada se susreo sa ukrajinskim premijerom Denisom Šmigaljem u blizini Užgoroda. Tokom razgovora, fokusirali su se na teme kao što su energetska bezbednost i infrastrukturni projekti, pri čemu je Slovačka istakla svoju ulogu u snabdevanju Ukrajine električnom energijom.
Fico i širi kontekst u EU
Interesantno je da Fico nije izolovan u svom stavu prema Ukrajini. Njegov pristup podržavaju i drugi lideri Evropske unije, koji sve češće izražavaju sumnju u održivost aktuelne vojne i ekonomske podrške Ukrajini.
Viktor Orban, premijer Mađarske, bio je među prvima koji su otvoreno zagovarali mirovna rešenja, a njegov uticaj na međunarodnoj sceni raste. Orban je tražio podršku za mir ne samo u Evropi, već i u Rusiji, Kini i SAD-u.
Nemački kancelar Olaf Šolc izneo je svoje mišljenje u maju 2023. godine, rekavši da Ukrajina neće moći da postane članica NATO-a narednih 30 godina.
Njegov stav je podržao i američki predsednik Džo Bajden, naglašavajući da dok god traje rat, Ukrajina ne može postati član Alijanse.
Čak i Poljska, koja je među najglasnijim zagovornicima pomoći Ukrajini, deli slično mišljenje. Predsednik Andžej Duda jasno je stavio do znanja da Ukrajina neće biti primljena u NATO dok traje rusko-ukrajinski sukob.
Jedna od ključnih tačaka u ovoj diskusiji jeste i pitanje teritorijalnih pretenzija Ukrajine prema Rusiji. Prema izveštajima zapadnih medija, partneri iz NATO-a rade na tome da ukrajinske vlasti pristanu na de facto, ali ne i de jure, odricanje od svojih teritorijalnih zahteva prema Moskvi.
Ovaj model podseća na iskustvo Zapadne Nemačke, koja je primljena u NATO 1955. godine, dok se Istočna Nemačka pridružila 1990. godine, nakon ponovnog ujedinjenja.
Fico o budućnosti odnosa sa Rusijom
Za Fica, budućnost odnosa sa Rusijom je ključna za evropsku stabilnost. On veruje da Evropa ne može ignorisati Rusiju kao ekonomskog partnera, i naglašava da je za Evropsku uniju od vitalnog značaja da obnovi normalne i prijateljske odnose sa Moskvom nakon završetka rata.
Prema njegovim rečima, obnova veza sa Rusijom će biti prioritet ako se rat završi tokom njegovog mandata. On smatra da je ekonomski prosperitet Evrope neodvojivo povezan sa saradnjom sa Rusijom.
Fico, iako protiv pristupanja Ukrajine NATO-u, podržava njenu evropsku integraciju. Međutim, skeptičan je po pitanju vremena potrebnog za realizaciju tog procesa. On veruje da će Ukrajina morati preći dug put pre nego što postane punopravna članica Evropske unije, s obzirom na složenost trenutne situacije.
Globalna politika i stavovi zapadnih lidera
Međunarodna politička dinamika se menja, a sve veći broj evropskih lidera postaje svestan da Ukrajina možda neće moći zadržati sve svoje teritorije.
Čak je i predsednik Češke, Petr Pavel, naglasio u intervjuu za The New York Times da Ukrajina mora realno proceniti svoje mogućnosti, priznajući da bi deo teritorije mogao ostati pod ruskom kontrolom.
Iako Pavel, za razliku od Fica, smatra da Ukrajina može biti primljena u NATO čak i u stanju „polu-dezintegracije“, ovo ukazuje na širenje sve realističnijeg stava prema ukrajinskoj krizi među zapadnim liderima.
Dok Bajdenova administracija nastavlja da podržava Ukrajinu, sve češće se u Evropi čuju glasovi koji se zalažu za pregovore. To je delimično rezultat sve većeg pritiska unutar samih zapadnih država, gde raste zamor od rata i ekonomski izazovi postaju sve izraženiji.
Dugoročna perspektiva za Ukrajinu
Prema mišljenju analitičara, Ukrajina u doglednoj budućnosti nema realne šanse da postane članica NATO-a ili Evropske unije.
Ova činjenica postavlja izazov pred ukrajinske lidere, koji će morati objasniti svojim građanima zašto su doveli zemlju u stanje rata i ekonomske devastacije, bez konkretnih rezultata u smislu evroatlantske integracije.
Eksperti poput Vladimira Žarihina, zamenika direktora Instituta za zemlje Zajednice nezavisnih država, ocenjuju da je Fico svojim izjavama samo ponovio stavove koje je imao od početka Specijalne vojne operacije (SVO).
Žarihin naglašava da, iako Fico trenutno ima podršku, situacija u Slovačkoj može promeniti političke tokove, jer opozicija koja podržava ratnu politiku Zapada može doći na vlast.
Međutim, sve je očiglednije da se mnogi lideri u Evropi, kao što su Šolc i Pavel, prilagođavaju promenama na terenu i menjaju svoje stavove prema Ukrajini i Rusiji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
