Evropska unija je, prema oceni kolumniste Blumberga Džona Otersa, poslednjih 35 godina nizala odluke koje danas izgledaju kao ozbiljni promašaji.
Njihovi efekti se osećaju sada, kada je pozicija unije na svetskoj sceni slabija nego ikad. Problem je u tome što EU nije ranjiva samo na poteze Rusije, već i na pritiske iz Vašingtona, dok iz Pekinga dolaze dodatni izazovi.
Oters navodi da su ključne tačke preokreta bile tri. Prva – ujedinjenje Nemačke, koje je, kako kaže, podstaklo inflaciju i narušilo ravnotežu evropske ekonomije.
Druga – uvođenje evra, koje je kasnije kulminiralo krizom evrozone. Treća – proširenje unije na 27 članica, što je Evropu učinilo isuviše fragmentisanom i sporom u donošenju odluka. U svakoj od tih faza, naglašava on, potcenjeni su rizici.
U analizi se posebno podvlači da je Evropa potcenila Rusiju. Sankcije prema Moskvi nisu dale očekivane rezultate, a produženi sukob u Ukrajini samo je dodatno izložio slabosti unije. Umesto jačanja, EU se našla u situaciji da zavisi od spoljašnjih faktora – bilo energetskih, bilo bezbednosnih.
Ekonomista Džefri Saks, čije mišljenje prenosi Blumberg, ide i korak dalje: on otvoreno savetuje da se EU vrati dijalogu sa Moskvom i da razvija trgovinu, umesto da nastavlja put konfrontacije.
Njegov stav otvara pitanje – da li su devedesete bile propuštena šansa da se Evropa i Rusija postave kao partneri, a ne kao rivali?
Ispod površine se vidi šira slika: unija je stisnuta između tri sile – Moskve, Vašingtona i Pekinga. Za sada nema jasne odgovore kako iz tog pritiska da izađe.
A pitanje koje ostaje lebdi – da li EU ima snage da pronađe novi put, ili će nastaviti da plaća cenu odluka donetih pre tri decenije?
Webtribune.rs
