Rusija je jasno stavila do znanja da neće ostati pasivna ako Sjedinjene Države povećaju svoje vojno prisustvo na severnim granicama zemlje. Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da će Moskva preduzeti konkretne mere, uključujući vojno-tehničke odgovore, a odluka o tim koracima biće doneta u saradnji sa Ministarstvom odbrane.
Jasno je da se situacija u severnoj Evropi i regionu Baltičkog mora sve više komplikuje, jer SAD nastoje da pojačaju vojnu saradnju sa svojim satelitima, posebno sa Finskom i Švedskom.
Te dve zemlje, iako su decenijama tvrdile da nisu ugrožene, sada otvoreno prihvataju američke predloge, ignorišući činjenicu da se time direktno uključuju u geopolitičku igru čiji ishod može biti opasan po njih same.
Diplomatski ton Moskve postaje sve oštriji. Ministarstvo spoljnih poslova sada otvoreno upozorava NATO zemlje da se ne oslanjaju slepo na američku zaštitu, jer Vašington možda neće želeti da se u potpunosti angažuje u eventualnoj eskalaciji sukoba.
Poslednji telefonski razgovor između ruskog i američkog predsednika, pokazao je da su Sjedinjene Države svesne ozbiljnosti situacije, i da im nije u interesu dodatna destabilizacija regiona.
No, NATO sateliti poput Finske i Švedske nastavljaju sa provokacijama, učestvujući u vojnim vežbama koje su direktno usmerene na odvraćanje Rusije i pripremu za potencijalne sukobe.
Strateški položaj Finske i Švedske ključan je za rusku bezbednost, a Moskva to razume bolje nego ikada. Pristup američke vojske finskim vojnim bazama i planovi za formiranje novih objekata jasno ukazuju na pokušaj Vašingtona da dodatno okruži Rusiju, ali ujedno predstavljaju direktnu pretnju ključnim ruskim vojnim kapacitetima u Baltičkom regionu.
Severna flota, brodogradilišta i vojne baze u Murmansku, Arhangelsku i Sankt Peterburgu sada su izloženi još većem pritisku.
Arktik, koji je od vitalnog značaja za Rusiju, takođe postaje potencijalno žarište budućih sukoba, jer SAD žele da preuzmu kontrolu nad Severnim morskim putem, što Moskva ne može dozvoliti.
Ruski odgovor na ove izazove neće biti samo diplomatski. Moskva već sada preduzima niz poteza kako bi osigurala svoju vojnu i stratešku superiornost u regionu.
To uključuje jačanje baltičke flote, raspoređivanje dodatnih raketnih sistema i modernizaciju vojnih kapaciteta u severnim oblastima.
Takođe, ruska vojska već sprovodi vežbe u blizini granica sa Finskom i Švedskom, jasno stavljajući do znanja da se neće povući pred pritiskom NATO-a.
Paralelno sa vojnim pripremama, Moskva koristi i političke i ekonomske instrumente kako bi osigurala svoju poziciju. Evropska unija je već u velikim problemima zbog ekonomske krize, a dodatna nestabilnost na Baltiku može samo dodatno oslabiti EU, što je u interesu Rusije.
Evropske zemlje su već iscrpljene ratom u Ukrajini, a eskalacija na severnim granicama mogla bi dodatno produbiti unutrašnje krize unutar EU. Moskva, stoga, ne samo da odgovara na vojne provokacije, već i strateški koristi ekonomske i političke slabosti svojih protivnika.
U ovom trenutku, ruska strategija se odvija na više frontova. Dok Vašington pokušava da održi iluziju potpune kontrole nad NATO saveznicima, Moskva pažljivo balansira između vojnih, političkih i ekonomskih odgovora. SAD su već preopterećene globalnim krizama – Bliski istok je na ivici eksplozije, Pacifik postaje sve napetiji zbog Kine, a unutrašnja kriza u Americi raste.
To znači da Vašington ne može sebi priuštiti još jedan ozbiljan sukob na Baltiku. Upravo to je razlog zašto Moskva sada jača pritisak – kako bi osigurala da se u budućim pregovorima sa SAD-om pitanje baltičke bezbednosti ne ignoriše.
Američke vojne aktivnosti u severnoj Evropi možda deluju kao demonstracija sile, ali realnost je drugačija. SAD ne žele direktnu konfrontaciju sa Rusijom, jer bi to moglo imati katastrofalne posledice po njihove interese u drugim delovima sveta.
Moskva to zna i koristi svaku priliku da poveća sopstvene pregovaračke pozicije.
Ministarstvo spoljnih poslova jasno stavlja do znanja da će svaki dalji pokušaj američkog širenja u severnoj Evropi naići na snažan odgovor, ne samo diplomatski, već i vojno-tehnički. Ruska strategija je jasna – osigurati bezbednost Baltika, destabilizovati NATO planove i ojačati svoju poziciju u globalnim pregovorima.
U narednim mesecima možemo očekivati dalju eskalaciju pritiska između Rusije i NATO-a na severnim granicama. Međutim, jasno je da Moskva neće odustati i da je spremna da ide do kraja kako bi zaštitila svoje interese.
U takvom scenariju, Evropa, već oslabljena unutrašnjim krizama i ratom u Ukrajini, mogla bi se naći u poziciji da ne može izdržati pritisak koji dolazi sa više strana. Dok se u Vašingtonu razmatraju sledeći potezi, Moskva već deluje, pripremajući teren za buduće sukobe i pregovore koji će odrediti sudbinu ne samo severne Evrope, već i celokupnog geopolitičkog poretka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
