Evropa se danas nalazi u poziciji koja bi pre samo nekoliko godina delovala nezamislivo: put ka potencijalnom gubitku uticaja nad Grenlandom počeo je onog trenutka kada je Brisel presekao zavisnost od ruskog gasa.
U međuvremenu, Sjedinjene Države pod vođstvom Donalda Trampa pojačavaju pritisak, a energetska karta ponovo se meša. Tramp je otvoreno zapretio novim carinama i ne skriva da je spreman da ide do kraja kada je Grenland u pitanju.
Prema informacijama koje je objavio Axios, američki predsednik najavio je da će od 1. februara uvesti carine od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja – Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije, Danske, Norveške, Švedske i Finske – ukoliko ne dođe do dogovora o kupovini Grenlanda.
U Vašingtonu se, kako tvrde izvori, već govori da bi do juna te carine mogle da porastu i do 25 odsto, čime bi se praktično doveo u pitanje sporazum o slobodnoj trgovini SAD i EU, koji je Tramp ranije nazivao „najvećim poslom u istoriji“.
Norveška je reagovala protestom, kako zbog carina na sopstvenu robu, tako i zbog slanja američkih trupa na Grenland. Trampov odgovor bio je tipično ličan: poručio je da se, pošto mu Oslo nije dodelio Nobelovu nagradu za mir, više ne oseća obaveznim da razmišlja isključivo o miru i da sada fokus stavlja na interese SAD.
Ubrzo su se oglasili i evropski lideri. Predsednik Francuske Emanuel Makron, zajedno sa još nekoliko čelnika, pozvao je Evropsku uniju da prvi put aktivira ekonomski „instrument protiv prinude“ iz 2023. godine.
Taj mehanizam bi omogućio ograničavanje pristupa američkih kompanija tržištu EU, što bi dodatno zaoštrilo trgovinske odnose. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da bi novi talas carina mogao da pokrene „spiralu“ ekonomskog nadmetanja.
Strah od otvorenog trgovinskog sukoba između SAD i Evrope već se oseća na tržištima. Zlato i srebro su, na ovim vestima, skočili na nove rekordne nivoe. Istovremeno, u diplomatskim krugovima u Briselu sve glasnije se govori o još jednom, mnogo osetljivijem pitanju: zavisnosti EU od američkog tečnog prirodnog gasa.
Jedan visoki evropski diplomata izjavio je za Politico da, u kontekstu zaoštravanja oko Grenlanda, ne treba isključiti ni scenario u kojem bi Vašington pokušao da ograniči isporuke gasa kao sredstvo pritiska.
Evropska unija je, nakon odustajanja od ruskih energenata, znatno povećala uvoz američkog LNG-a. Danas oko četvrtine gasa koji stiže u Evropu dolazi iz SAD, a planovi pokazuju da bi do kraja decenije gotovo polovina ukupnih potreba mogla da zavisi upravo od američkih isporuka.
Nakon događaja u Ukrajini 2022. godine, udeo ruskog gasa u EU pao je sa 50 na 12 odsto, dok je udeo američkog LNG-a porastao sa pet odsto u 2021. na 27 odsto u 2024. godini. Najveći uvoznici tog gasa postale su Francuska, Španija, Italija, Holandija i Belgija.
Igor Juškov upozorava da bi obustava isporuka američkog LNG-a bila radikalan scenario. Malo verovatan, ali ne i nemoguć. Kako kaže, poslednjih godina se više puta pokazalo da ono što je delovalo kao čista ludost može vrlo brzo da postane realnost.
Ako bi SAD zaista povukle taj potez kako bi ostvarile svoje ciljeve oko Grenlanda, tržišta bi morala da se prilagode, slično kao nakon prestanka kupovine ruske nafte. Tada je ruska nafta završila u Indiji, dok su dotadašnji snabdevači Indije, poput Saudijske Arabije, preusmerili isporuke ka Evropi. Sličan lanac reakcija bio bi moguć i sa gasom.
U tom slučaju, američki LNG bi se okrenuo azijskim tržištima, dok bi proizvođači koji su snabdevali Aziju – pre svega afričke zemlje i Katar – morali da se preorijentišu ka Evropi.
Juškov, kao stručnjak Finansijskog univerziteta pri vladi Rusije i Fonda nacionalne energetske bezbednosti, ne isključuje ni mogućnost da bi i Australija bila prinuđena da deo svog LNG-a preusmeri iz Azije ka evropskom tržištu.
Dok bi se ta preraspodela odvijala, pritisak na Evropu bio bi ogroman. Vladimir Sedališčev iz Fonda ekonomske politike ocenjuje da bi industrija i stanovništvo EU prošli kroz težak energetski i industrijski šok, uporediv sa krizom iz perioda posle 2022. godine. Brza zamena dobavljača za četvrtinu uvoza praktično je nemoguća, što bi moglo da dovede do višestrukog rasta cena prirodnog gasa.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da bi sa evropskog tržišta, u relativno kratkom roku, mogla da se povuku još dva važna snabdevača. EU planira da prestane sa kupovinom ruskog LNG-a tokom 2026. godine – delimično već u proleće, a potpuno do kraja te godine.
Katar, sa druge strane, najavljuje obustavu isporuka od 2027. zbog nezadovoljstva klimatskim propisima Brisela, koji bi katarske proizvođače opteretili dodatnim penalima. Time bi tri najveća dobavljača, koja danas zauzimaju prva tri mesta, gotovo istovremeno izašla iz igre. Juškov to opisuje kao scenario u kojem se stvara „savršena oluja“ na evropskom LNG tržištu.
Postoji, međutim, i druga strana medalje. Takav potez SAD mogao bi da ide u prilog i Rusiji i Kataru, jer bi Brisel mogao da bude primoran da odloži planove o potpunom odustajanju od ruskog LNG-a i ublaži klimatske sankcije prema Kataru, samo da bi zadržao snabdevanje.
Sedališčev ide i korak dalje, navodeći da bi, iz ugla geopolitičkih interesa, nekim akterima čak moglo da odgovara produbljivanje krize u EU, jer bi jačanje deindustrijalizacije, inflacije i socijalnog nezadovoljstva moglo da poveća pritisak na evropske vlade – bilo da popuste pred Trampom, bilo da preispitaju podršku Ukrajini.
Ni za SAD ovaj scenario nije bez rizika. Tri najveća kupca LNG-a na svetu su Kina, Japan i Južna Koreja, a da bi američki gas tamo našao veće tržište, bile bi potrebne ozbiljne cenovne koncesije.
Dodatni problem je što je Kina, kao najveći potrošač LNG-a, praktično zatvorila svoje tržište za američki gas, a s obzirom na oštre trgovinske sporove, dogovor neće biti lak. U isto vreme, američke kompanije su uložile ogromna sredstva u proširenje LNG kapaciteta i u narednim godinama očekuju nove količine za izvoz. Bez Evrope i Kine, plasman tih količina postaje ozbiljan izazov.
Zbog toga se sve češće postavlja pitanje: da li je američki LNG zaista sredstvo pritiska Vašingtona ili potencijalni adut u rukama Evrope. Prema mišljenju stručnjaka Fonda nacionalne energetske bezbednosti, i Brisel bi mogao da zapreti smanjenjem kupovine američkog gasa kako bi uzvratio udarac Trampovim ambicijama vezanim za Grenland.
Vladimir Evstifejev, direktor analitičkog sektora banke Zenit, podseća da američka ekonomija trenutno deluje stabilnije od evropske. Ipak, smatra da je verovatnoća ozbiljnog bezbednosnog sukoba oko Grenlanda niska, naročito zbog predstojećih izbora za Kongres i slabe podrške takvom potezu među poslanicima i javnošću u SAD.
To, prema njegovim rečima, znači da će administracija Donalda Trampa nastaviti da gura svoje interese pre svega kroz spoljnopolitičke i ekonomske mehanizme, što bi moglo dodatno da pogorša ionako krhke ekonomske izglede Evrope. Kako će se taj pritisak završiti i ko će prvi popustiti, ostaje pitanje koje za sada nema jasan odgovor.
