Knjige o tome kako su počeli Prvi svetski rat i Drugi svetski rat u poslednje vreme objašnjavaju da ovi ratovi nisu bili iznenađenje, pošto su vrhovni vladini zvaničnici znali da se oni spremaju godinama. Međutim, opšta javnost je bila prilično zabezeknuta i šokirana.
Stvar je u tome da je bilo ko ko je malo više istraživao i bio upućen u stvari mogao da vidi da će ratovi da uslede, isto kao što se to može uočiti danas. Međutim, opšta javnost nije bila upućena isto kao što ni danas nije upućena i ponovo će biti iznenađena kada nastupi Treći svetski rat.
Šta je to što je dovelo do prva dva svetska rata i što je omogućilo mnogim mudrim posmatračima da upozore na ove ratove?
[adsenseyu1]
Postoje brojni faktori koji su bili očigledni a koje su mnogi prevideli:
- Spremnost na rat i postepene pripreme za rat.
- Trka u naoružavanju, pravljenje smrtonosnog oružja.
- Masovna ulaganja u visoko profitabilno oružje i ostali vojni troškovi.
- Strah u svakoj naciji da će je napasti neka druga, podgrejan propagandom.
- Verovanje da je za rat potreban samo jedan, te da se svi moraju pripremiti za odbranu od onoga ko će prvi napasti.
- Spremnost ljudi na vlasti da rizikuju ulazak u potencijalno apokaliptičan rat umesto da se bore za preživljavanje bez rata.
Prvom svetskom ratu su prethodili ratovi u severnoj Africi i jugoistočnoj Evropi. Na oružje i planiranje rata se trošilo mnogo novca. Pokrenuti su napori za održavanje mira. Onda je Austrougarska pružila izgovor za napad na Srbiju, a Nemci su našli izgovor da napadnu Belgiju i Francusku, dok su Britanci uočili šansu da se bore protiv Nemačke itd. Nastao je pokolj. Sve je to moglo biti sprečeno, ali politika koja se vodila decenijama je težila tome. Javnost nije imala pojma.
Drugi svetski rat je nastao nakon perioda u kom su pobednici prvog rata kinjili nemački narod ekonomski, stvarajući u njima sve veću ogorčenost, u kom je postojala još jedna trka u naoružanju bez presedana, u kom je Zapad ulagao u naciste umesto u levičare i u kom se Japan obučavao za partnera, iako su se protiv njega okrenuli kada je otišao predaleko.
Nacistička mržnja prema Jevrejima je bila nešto što su svi znali i čemu su se protivili. Vojna agresija SAD prema Japanu je takođe bila nešto što su svi znali i čemu su se protivili. Vlada SAD je sastavila listu poteza koji bi mogla da isprovociraju Japance na napad, uključujući embargo na naftu, i preduzela svaki od tih poteza.
Većem delu javnosti nije ni palo na pamet da bi mogao da usledi svetski rat. Javnost u SAD je verovala da će SAD da izbegnu ratove kada oni počnu i dva puta je izglasala predsednike koji su planirali da učestvuju u svetskim ratovima, ali koji su u kampanjama obećavali da to neće učiniti.
Dejvid Fromkin u svojoj knjizi o početku Prvog svetskog rata „Poslednje leto Evrope“, dolazi do nekih pogrešnih zaključaka. On piše: „Nije slučajnost što je Evropa tada završila u ratu. To je bila odluka dveju vlasti (misli se na Austriju i Nemačku). Kada su one napale svoje susede, susedi nisu mogli da odbiju da ratuju. U Drugom svetskom ratu je bilo drugačije. Japan je napravio odluku da li će biti rat ili mir time što je napao SAD. Slično je bilo i u Evropi 1941. godine kada je Hitler proglasio rat protiv SAD“.
Fromkin zapravo tvrdi da su bogati jednostavno napali siromašne. Kada SAD napadnu Irak, Siriju, Pakistan, Jemen, Avganistan ili bilo koju već državu, ta država se ništa ne pita. Rata će biti ako Pentagon tako kaže, iako je oblik otpora otvoren za izbor.
Međutim, da su nacije za koje Fromkin tvrdi da su bile nevine u Prvom i Drugom svetskom ratu provele decenije pre toga razoružavajući se i praktikujući diplomatiju i saradnju, ne bi došlo do najgorih ratova u istoriji čovečanstva. Fromkin smatra, kao i mnogi autori, da je nemačka agresija u Prvom svetskom ratu usledila zbog straha od suseda. Šta bi bilo da su ti susedi bili neustrašivi?
Možda bi bili napadnuti i ovako i onako. Irak i Libija su se razoružali u smislu oružja za masovno uništenje, a SAD su ih napale bez obzira na to. Mnoge nacije koje ne predstavljaju pretnju po svoje susede ne bivaju mete pretnji.
U svakom slučaju, ne bi bilo svetskih ratova i smrti desetina miliona ljudi da nije bilo spremnosti na rat sa svih strana. Za tuču je potrebno dvoje, isto tako i za rat.
[adsenseyu4]
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF250D“]
SAD su napustile sporazum o antibalističkim projektilima i proširile NATO na još par nacija, dovevši ga tik na granicu sa Rusijom.
Postavile su vojsku i oružje na rusku granicu.
Organizovale su prevrat u Ukrajini i postavile neonaciste na vlast u Ukrajini.
Lagale su svoj narod o ruskoj invaziji i ruskim napadima.
Žele da misle da mogu da napadnu Rusiju ili Kinu bez da se na taj napad odgovori.
Zato je predloženo da se postavi još nuklearki u Evropu koje će biti usmerene na Rusiju.
Napravile su baze svuda oko Kine.
Ponovo pokušavaju da militarizuju Japan.
Uvele su sankcije Rusiji.
Pretile su, rugale se, ismevale Rusiju i demonizovale njihovog predsednika.
Obavešteni posmatrači vide da pojačan rizik od rata postoji, dok mnogi ljudi u SAD nemaju pojma šta se sprema.
[/stextbox]
Treći svetski rat nije neizbežan, ali će do njega sigurno doći ukoliko se nešto ne preduzme.
Dejvid Svonsen (Information Clearing House)
Webtribune.rs
