Kako se vojna dinamika menja, NATO se suočava sa realnošću: Rusija ulaže sve više u rakete dugog dometa, a savez nema dovoljno sopstvenih sredstava za odgovor bez pomoći SAD.
Američki general Džon Raferti, koji je do nedavno komandovao artiljerijom u Evropi, upozorava da je Moskva povećala brojnost vojske i nastavlja da ulaže u naprednu tehnologiju.
U intervjuu za Rojters, Raferti naglašava da je rat u Ukrajini jasno pokazao značaj projektila koji pogađaju ciljeve duboko iza linija.
Zato se njegova bivša jedinica priprema za raspoređivanje američkih raketa u Evropi – uključujući tomahavke i novu generaciju hipersoničnog oružja – od 2026. godine. Ipak, s obzirom na promenu američke administracije, evropski lideri traže potvrdu da plan i dalje važi.
Nemačka i Velika Britanija već razvijaju rakete dometa preko 2.000 km, dok postojeći evropski sistemi – poput storm šedou i taurus – dosežu samo nekoliko stotina kilometara.
Iako MBDA kao vodeći evropski proizvođač oružja pruža određene mogućnosti, analitičari priznaju: bez američke pomoći, Evropa ne može samostalno pokriti sve potrebe NATO-a.
Program ELSA, pokrenut u pokušaju jačanja evropske autonomije u ovoj oblasti, tek je u začetku. Pitanje je da li će do 2030. godine Evropa imati sopstveno efikasno sredstvo odvraćanja. U međuvremenu, politički tempo diktira vojni – a prostor za manevrisanje se smanjuje.
Webtribune.rs
