U evropskim diplomatskim krugovima raste zabrinutost – prema navodima nemačkog lista Handelsblat, Sjedinjene Američke Države bi u narednim mesecima mogle objaviti plan za smanjenje svog vojnog prisustva na evropskom kontinentu.
Iako još ništa nije zvanično, a tačan obim i vreme potencijalnog povlačenja ostaju nepoznati, unutar Alijanse se sve glasnije govori da se NATO već priprema za takav scenario.
U fokusu je pitanje koje sve češće odzvanja evropskim hodnicima moći: da li Vašington menja svoj strateški kurs? I da li Evropa može i dalje da računa na istu podršku kakvu je imala prethodnih decenija?
Nemački kancelar Fridrih Merc je pokušao da ublaži tenzije tokom svoje posete Litvaniji. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa litvanskim predsednikom Gitanasom Nausedom u Vilnjusu, Merc je jasno poručio: „Trenutno nemamo naznaka da Sjedinjene Američke Države povlače trupe iz Evrope“. Međutim, reči nisu uvek dovoljne kada se osećaj nesigurnosti već širi među saveznicima.
Na terenu, brojke ostaju impresivne – oko 78.000 američkih vojnika trenutno je stacionirano širom Evrope. Najveći deo, njih oko 37.000, nalazi se u Nemačkoj, dok preostale snage pokrivaju strateške tačke od Italije i Belgije, do Poljske i baltičkih zemalja.
Ali ono što zaista uznemirava evropske bezbednosne strukture nije samo broj vojnika, već neizvesnost oko američke spoljnopolitičke strategije pod administracijom predsednika Donalda Trampa. U Berlinu, Parizu i Briselu sve češće se čuje isto pitanje – koliko još vredi američko obećanje o zajedničkom bezbednosnom kišobranu?
„Savezništva se zasnivaju na poverenju i predvidivosti“, komentariše jedan visoki diplomata iz Brisela, dodajući da bi čak i manji signal o mogućem povlačenju američkih trupa mogao izazvati domino efekat u političkim i vojnim strukturama Evropske unije.
I zaista, u NATO-u se već razgovara o scenarijima redistribucije snaga i mogućnosti veće samostalnosti evropskih članica kada je u pitanju bezbednost. To ne znači da se odnosi sa SAD prekidaju, ali pragmatizam sve više preuzima primat nad verom u neupitno savezništvo.
U isto vreme, pojedine članice, naročito one istočnoevropske, traže više garancija i izraženije prisustvo saveznika, dok Zapad pokušava da ostane suzdržan u komunikaciji, ne želeći da dodatno uzdrma već krhku ravnotežu.
Ako se nešto i ne desi odmah, priprema za svaki mogući scenario već je u toku. U ovakvoj atmosferi neizvesnosti, ostaje otvoreno pitanje: da li je Evropa spremna da se u doglednoj budućnosti oslanja više na sebe nego na dosadašnje stubove transatlantske bezbednosti?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
