Kada su nam to vrata EU i bila otvorena, to pitanje potenciraju sada jer žele da se Srbija odrekne dela teritorije, pa da eventualno razgovaramo o integracijama, kaže Ognjen Karanović
Beograd treba da nastavi da vodi promišljenu i mudru spoljnu politiku vodeći računa o srpskim nacionalnim interesima i očuvanju Kosova i Metohije u granicama Srbije.
U tom kontekstu, poziv specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka „da je EU ozbiljna po pitanju članstva zapadnog Balkana i da bi zato Srbija i tzv. Kosovo trebalo da iskoriste tu šansu, jer ona neće trajati doveka”, kucanje je na otvorena vrata, ali je Srbija više puta jasno istakla svoje crvene linije.
Razloga za žurbu nema, jer je Priština ta koja godinama, uz zeleno svetlo Berlina i drugih zapadnih centara, uspešno opstruira dijalog i odbija da formira Zajednicu srpskih opština.
Lajčak je na panel-diskusiji na Dubrovačkom forumu o procesu pregovora Beograda i Prištine istakao da je „na stranama da odrede šta znači normalizacija”, ali i da je EU jasno rekla da su sporazumi postignuti u Briselu i Ohridu u celini pravno obavezujući, ignorišući tako jasan stav Srbije da se protivi članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama.
„Ovo je rečeno stranama i oni su se dogovorile na sastanku u Ohridu. EU je nekoliko puta rekla da je sporazum pravno obavezujući. Delovi ovog sporazuma postali su deo poglavlja 35, koje je formalni deo odnosa Srbije i EU.
Gubimo mnogo vremena na nešto što nije mnogo važno”, rekao je Lajčak. Naveo je i da EU preduzima konkretne korake, „jedan od njih je Plan rasta, drugi je zvanični narativ za postepeno članstvo, plan reformi za svakog partnera na zapadnom Balkanu”. „EU se sprema da primi nove članice sa zapadnog Balkana, što nije bio slučaj pre pet godina. Ali ovaj prozor mogućnosti neće biti otvoren zauvek”, zaključio je Lajčak.
Nakon njegove poruke da „nema vremena za gubljene” i dan uoči jučerašnjeg nastavka dijaloga glavnih pregovarača u Briselu oglasio se i portparol EU Peter Stano, rekavši da prioritet i agendu određuje „najveća hitnost početka primene Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa” dveju strana.
Na pitanje novinara – da li je to što pet zemalja članica EU ne priznaje nezavisnost tzv. Kosova u skladu sa ciljem Sporazuma o normalizaciji odnosa, Stano je naglasio da je cilj dijaloga Beograda i Prištine normalizacija odnosa i da je EU dat zadatak da, kao posrednik, radi na tome da pomogne dvema stranama da ostvare normalizaciju.
„Tu nema nikakvog priznanja, ali bi, naravno, logična posledica normalizacije bilo priznavanje. Ali to je nešto daleko kasnije u procesu”, rekao je Stano.
Nespremnost za bilo kakav kompromis tzv. kosovski premijer pokazao je prilikom nedavnog zakazanog razgovora u Briselu, kada je odbio da se sastane s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i čak je otišao korak dalje, podnevši tri nova zahteva.
Kurti je rekao da samo potpis garantuje sprovođenje sporazuma, tražeći prihvatanje sporazuma iz Ohrida u celini i sprovođenje u celini. Tvrdi i da je poverenje u dijalog izgubljeno nakon što je bivša premijerka Srbije Ana Brnabić poslala pismo EU u kome je Beograd osporio neke odrednice sporazuma. Kurti je dodao da je uslov za nastavak dijaloga i da Beograd preda Milana Radoičića Prištini.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da nema šta to Srbija da požuri, jer se mi konstruktivno ponašamo, sve obaveze smo uredno ispunili i poštujemo postignute dogovore.
Za naš list kaže da Beograd poštuje činjenicu da dijalog nema alternativu i da je potrebno pronaći političko rešenje. „Zašto do toga dosad nije došlo, nije krivica naše strane. Svi napreci koji su postignuti u dijalogu ostvareni su zaslugom srpske strane. Prištinska strana nije ništa ispoštovala, uključujući i obaveze odranije.
Dakle, tema je ZSO i stav Prištine blokira dijalog. Nije nama potrebno upućivati poruke u vezi s tim. EU je posrednik i na njoj je da dijalog teče i da se obaveze ispunjavaju. Srpska strana što se toga tiče potpuno je na linijama onoga što dijalog zahteva i srpska strana je zaslužila da se njeni napori i konstruktivni pristup vrednuju.
Prozivanje srpske strane nema nikakvog osnova, a to što Lajčak kaže je interes njega samog da bi svoj mandat, sada kada odlazi, mogao pozitivno da okarakteriše”, kaže Milivojević.
Navodi da je to potvrda strategije o tretmanu obe strane podjednako i strateškog cilja da se ide u susret prištinskoj strani koja insistira na priznanju. „To je potvrda da u suštini u Briselu vlada većinski stav da Srbija treba da prizna realnost.
I to za šta se Lajčak zalaže je potvrda takvog stava”, kaže Milivojević. Komentarišući zahtev Borelja da Prištini budu ukinute sankcije, kaže da prave sankcije privremenim prištinskim institucijama nisu ni bile uvedene i da nisu imale nikakvog efekta.
To je politički čin i politička poruka da prištinska strana ima podršku vodećih zapadnih zemalja i na ovaj način u stvari daje vetar u leđa Kosovu kako bi formalno-pravno moglo da participira u Planu razvoja i da koristi sredstva iz fondova kako ne bi bilo ograničenja, a realnost je drugačija – oni ništa nisu uradili i nisu se stekli uslovi da Priština na bilo koji način participira za novac koji će biti na raspolaganju zapadnom Balkanu.
A Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost za „Politiku” navodi da je svima jasno da Lajčak i njegovi mentori u Nemačkoj, čiji je on, kako kaže Karanović, nezvanični portparol oduvek i bio, žele da Srbija poklekne i da prizna lažnu državu Kosovo.
„Lajčak nema tu vrstu suštinske odgovornosti za tako teško stanje na Kosovu i Metohiji, jer on ima samo posredničku ulogu. Mi znamo veoma dobro šta oni misle i šta žele.
Oni žele da Beograd prizna tzv. nezavisno KiM i bili bi zadovoljni da Srbija kaže da se ne protivi ulasku privremenih prištinskih institucija u UN. To su one crvene linije u vezi s famoznim Ohridskim sporazumom o procesu implementacije dogovora EU i to bi njih zadovoljilo u tom političkom smislu.
Oni smatraju da je to vrhunac tog sveobuhvatnog sporazuma. To je nešto što Srbija neće prihvatiti i to je Beograd njima više puta stavio do znanja”, kaže Karanović.
Na poziv da i Beograd požuri da ispuni svoje obaveze zbog navodno otvorenih vrata EU, Karanović kaže da su „te reči Miroslava Lajčaka da vrata EU za nas neće biti večno otvorena samo retoričko pitanje”.
„Uostalom, kada su to vrata EU za zapadni Balkan i bila otvorena? Nisu bila nikada otvorena. Iskreno ne. Zašto sada to pitanje potenciraju – zato što žele da se Srbija odrekne dela svoje teritorije da bi onda eventualno razgovarali o evropskim integracijama”, zaključuje Ognjen Karanović.
Hitnost zbog isteka mandata političkoj strukturi u Briselu
Ognjen Karanović kaže da hitnost potiče od činjenice da Miroslavu Lajčaku ističe mandat, kao i sadašnjoj političkoj strukturi u EU. Očekuje da će se na odgovornim položajima nalaziti druge ličnosti koje će imati novu energiju.
„Miroslav Lajčak neće nastaviti da obavlja dužnosti koje je imao u proteklom periodu u vezi sa svojom ’posredničkom’ ulogom u dijalogu između države Srbije i privremenih prištinskih institucija.
To je jedan od razloga zašto se žuri Lajčaku, ali moramo da razumemo da je on samo glasnik EU ili određenih struktura”, ističe Karanović.
Dejan Spalović (politika.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
